Poslanik Milovan Drecun smatra da Kosovo ima male šanse da uđe u Unesko, iako zvaničnici iz Prištine tvrde da imaju glasove. Živojin Rakočević, novinar i pisac iz Gračanice, kaže da se radi o veliko lobiranju ali i o novcu. Drecun smatra da se novcem ne može kupiti ulazak Kosova u Unesko i dodaje da misli da će Srbija uspeti da dobije tu bitku.

Zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija bilo je za predstavnike Beograda i Prištine, poprište diplomatske bitke.

Kosovski zvaničnici poručuju da su nizom susreta na marginama obezbedili podršku za članstvo Kosova u Unesku, dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da Srbija neće priznati Kosovo i da će se tek videti da li je Kosovo obezbedilo potrebne glasove, kao i da će zvanični Beograd nastaviti da se bori protiv tog članstva.

Iz političkog kosovskog vrha Vučiću poručuju da je priznanje nezavisnosti Kosova jedini način da se uspostave trajni mir i stabilnost na Balkanu.

Poslanik Srpske napredne stranke i predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun ocenuje da su Albanci slali poruke koje nisu bile za kompromis, dok je govor predsednika Srbije Aleksandra Vučića bio regionalni i pomirljiv. Poslate su snažne poruke s naše strane, Vučić je rekao da nećemo priznati samoproglašeno Kosovo, ali je dodao da Srbija želi da razgovara, naveo je Drecun. Albanci su, s druge strane, uporno ponavljali priznajte Kosovo, dodao je

Nije stabilizacija regiona u tome da neko natera Srbiju da jednostrano prihvati uslove Albanaca, kaže Drecun.

On je podvukao da je delegacija Srbije, na čelu s predsednikom Vučićem, u Njujorku imala brojne susrete i istakao je sastanak s predsednikom SAD Donaldom Trampom. Bitno je ponašanje novog predsednika SAD, jer do sada još nismo videli njegove stavove po pitanju Balkana, kaže.

„Poziv predsednika Vučića predsedniku Trampu je veoma važan i mislim da će se to realizovati“, navodi.

Dodaje da mu se čini da Tramp ne može da dođe u Srbiju, a da se nešto važno ne obelodani ili da se ne postigne neki značajan dogovor, a to bi moglo da bude to da se otvori put za rešavanje kosovskog problema. Pa je značajno upoznavanje Vučića s našim problemima, naveo je.

„Mi moramo da dođemo do našeg inicijalnog predloga kako vidimo dogovorno rešenje Srba i Albanaca“, rekao je. Albanci imaju isključivu poziciju, traže od svih da priznaju Kosovo, ali oni su došli u pat poziciju, ne mogu da postanu članovi UN, Uneska, dodaje Drecun.

Osvrćući se na sastanak visoke predstavnice Federike Mogerini u Njujorku s Tačijem i Vučićem, kaže da to pokazuje da će se EU više posvetiti ovom problemu.

Odmah nakon tih susreta, ipak, čuli smo zamenika kosovskog premijera Bedžeta Pacolija, da Kosovo „ima glasove za Unesko“.

Male su šanse da se to desi, kaže Drecun. Nakon onog poslednjeg pokušaja Prištine, napravljena je dobra analiza s naše strane i pokrenute su važne diplomatske aktivnosti, i na tome se kontinuirano radi do danas, dodaje. Oni svakako pokušavaju, imate situaciju sa Interpolom, gde im je savetovano da odustanu i tome treba zahvaliti Kini, kaže Drecun.

Albanci nemaju šanse onakve kako govore, kaže gost Dana uživo dodajući da misli da će Srbija uspeti da dobije tu bitku. Vrlo je važno za nas da se ta samoproglašena tvorevina ne probije u sistem UN, i da se ne dozvoli da oni koji ruše naše kulturno nasleđe, to i štite, kaže Drecun.

Živojin Rakočević, novinar i pisac iz Gračanice, kaže da svaki signal koji dolazi iz SAD na Kosovu znači potvrdu političkog identiteta, i da se politika 20 godina temelji ne na razultatima koji postoje  unutra, već da zavisi od onoga što dolazi spolja, prvenstveno iz Vašingtona, pa delom i iz Brisela.

Govoreći o Unesku, kaže da se radi o ozbiljnom, velikom lobiranju i velikih sila i Kosova, i tajkuna koji su na vlasti na Kosovu, naročito Pacolija. Taj čovek s ogromnim novcem u rukama može neke zemlje od 50 do 100.000 stanovnika koje loše stoje finansijski, da zaduži nekom donacijom, kako su to i radili – i istog trenutka će se pojaviti na skupštini i glasati za to Kosovo koje i ne znaju gde je, navodi Rakočević. On ističe da je baš na Kosovu možda i najugroženija svetska baština. Kaže da na Kosovu postoje tri nasleđa – albansko, srpsko i tursko i niko do sada nije mogao da ga podvede po nacionalno, odnosno da i za vreme SFRJ ona nisu bila jugoslovenska.

Dodaje da mnogo toga mora da se uradi kad je Unesko u pitanju i iznutra – da se sistematski uradi, jer još nismo utvrdili šta je od nasleđa sve uništeno u martovskom pogromu 2004. Ne možemo da uđemo u crkvu u Prištini, jer su vlasti odlučile da je to politička crkva, dodaje.

Čini mi se da ipak ne može novcem da se kupi članstvo Kosova u Unesko, kaže Drecun, dodajući da postoje neke državice kojiima možete dati neki novac da promene stav. Međutim, ističe da je Srbija uradila analizu koje države se dvoume, koje su čvrsto protiv, i da je u tom smislu imala snažne  diplomatske aktivnosti.

Pacoli je izjavio da je u razgovorima s „prijateljskom državom“ Kosovu praktično garantovano između 15 i 20 glasova za Unesko.

Komentarišući to, Drecun kaže da nije siguran da s radi o tom broju, jer bi Albanci bili sada relaksiraniji, i da bi već pokrenuli aplikaciju.

„Potrebno jedinstvo na izborima“

Govoreći o lakalnim izborima, Drecun kaže da je neophodno jedinstvo srpskog naroda koja se može iskazati podrškom Srpskoj listi koja je u koordinaciji sa Vladom Srbije, kaže Drecun. Navodi da je to veoma važno zbog toga da bi Srpska lista bila ubedljiva u onim opštinama gde treba da se formira ZSO i da nejedinstvo može mnogo da košta.

Rakočević kaže da je na Kosovu mnogo ljudi koji imaju probleme, i koji pokušavaju da artikulišu probleme, ali ih artikulišu u okviru svog geta, a od lokalnih izbora zavisi mnogo toga.

Celo gostovanje pogledajte u videu: