Mene zanima kako da životnu sredinu dovedemo u redu i baš me briga koliko će to da košta, to je posao privrednika, izjavio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan na konferenciji "Zelena ekonomija i sistemsko upravljanje otpadom u Srbiji". On je rekao da u Srbiji postoji 18 regionalnih deponija, a da je planirao da se formira ukupno 26.
Trivan je još naglasio da u Srbiji privreda najviše zagađuje, ali i najviše investira u zaštitu životne sredine.
„Ja moram da ubeđujem donosioce odluka da je prioritet da živimo u zdravoj životnoj sredini a javnost ima pravo da zna sve što se tiče zdravlja i životne sredine“, rekao je ministar.
Dobro je smišljeno da regionalne deponije budu opštinske ali se negde stalo jer nisu postignuti dogovori gde će koja deponija da se nalazi.
„Situacija se promenila i sada su svi shvatili da je upravljanje otpadom ozbiljan posao i za godinu dana ćemo imati realniju sliku kada i gde će biti regionalne deponije“, rekao je Trivan.
On je rekao da očekuje „kočenja, pre svega u lokalnim samoupravama“.
Mislim da ćemo ta kočenja brutalno da rešavamo jer nemamo vremena da čekamo, rekao je ministar, dodajući da je ovo pitanje od nacionalnog interesa.
„Upravljanje otpadom se u razvijenom svetu podrazumeva, a ovde to nije slučaj“, rekao je Trivan i najavio potpisivanje ugovora o rešavanju deponije u Vinči.
Beograd nije prvi grad koji potpisuje ugovor o upravljanju otpadom, ali je tome pristupio na najkompleksniji način i važno je da grad ovaj resurs drži u svojim rukama, rekao je.
On je podsetio da je deponija u Vinči ustanovljena 1977. godina i da je sada na nekim mestima dostigla dubinu otpada od 70 metara.
„Najvažnija stvar u rešavanju tog problema je da se mora koristiti čista tehnologija i da se radi reciklaža, a da se od onog što se ne reciklira proizvodi energija spaljivanjem. Osim prerade otpadnih voda ovo je jedan od prioritetnih poslova“, rekao je ministar i upozorio na zagađenje podzemnih voda koje, po njegovom rečima, odražava zagađenje zemljišta.
Beograd redovno ispituje pijaću vodu iz 24 česme, a od njih samo dve su povremeno ispravne, rekao je Trivan i dodao da bi bio srećan kada bi otpad u Beogradu bio samo u Vinči. Beograd je veoma zagađen i pitanje je šta treba uraditi pošto već imamo dijagnozu, rekao je on.
On je kao najbolji način za ublažavanje efekata klimatskih promena naveo pošumljavanje, dodajući da nažalost Srbija ne spada u one zemlje koje to rade organizovano, iako se to radi u Beogradu.
„Već će naša deca videti korist od 750 hektara šuma u Beogradu“, rekao je Trivan.
