Odnos Evropske unije prema referendumu u Kataloniji naljutio je zvanični Beograd - podigao na noge državni vrh i obaveštajne i bezbednosne službe Srbije, koji su se juče našli na hitnom sastanku na Andrićevom vencu.
Posle izjave portparola Evropske komisije da slučaj Katalonije i Kosova nije uporediv, premijerka će sledeće nedelje u Brisel poneti pismo sa nizom pitanja o tome, ali ostaje otvoreno šta su njegovi realni dometi. Zašto je Beograd tako žestoko reagovao?
Odnos Zapada prema slučajevima Kosova i Katalonije pokazuje politiku dvostrukih aršina, kaže ministar spoljnih poslova i ističe da je u oba slučaja u pitanju jednostani akt.
„Pandorina kutija je otvorena. Na primeru Kosova je rečeno – mogući su jednostani potezi i zavisićete onda od naklonosti velikih sila. To znači da nema više međunarodnog prava, to je politika sile“, smatra ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
U saopštenju Evropske komisije o katalonskom referendumu, izdatom u ponedeljak, navodi se da izjašnjavanje građana po španskom Ustavu nije legalno. Nešto kasnije istog dana, odgovarajući na novinarsko pitanje, portparol Evropske komisije bio je određeniji.
POVEZANE VESTI:
„Španija je država članica Evropske unije. Kada je priznanje Kosova u pitanju, to je bio vrlo specifičan kontekst. To je bila pozicija usvojena od strane različitih UN Deklaracija i različitih UN rezolucija i međunarodne zajednice. Veoma specifičan kontekst, sa specifičnim razlozima“, poručio je portparol EK Margaritis Šinas.
Zbog takvog stava Brisela, predsednica vlade Ana Brnabić nakon jučerašnjeg sastanka u predsedništvu najavila je da će Srbija uputiti pismo Evropskoj komisiji u kojem će postaviti niz pitanja u vezi sa odnosom prema Kataloniji i Kosovu.
Opozicija kritikuje najavljenu reakciju Srbije.
„Ja mislim da su danas u Briselu su svi mamurni, da niko nije spavao noćas, da su svi u očekivanju šta će pisati u tom pismu, dignuta je borbena gotovost i pitaju se šta će biti sa njima, jer su Vučić a boga mi i Brnabićka juče bili ljuti. Potpuno besmislena stvar. Stav EU o kosovu je poznat i to nema veze sa referendumom u Barseloni, odnosno Kataloniji“, smatra predsednik NOVE Zoran Živković.
„To je još jedna obmana. Znate, oni su šokirani. Pa dobro, evo, kada taj prvi šok prevaziđete, ajde da obustavimo evrointegracije. Mi 20 godina upozoiravamo šta je cilj – cilj je otimanje Kosova. Jesmo spremni da platimo tu cenu? Nismo. Niko na to nema pravo“, kaže Nemanja Šarović iz SRS.
A u čemu je razlika između Katalonije i Kosova koju pominje portparol Evrospke komisije? Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi kaže da je ne vidi.
„Nema jasnog stava međunarodnog prava o tome na koji način bi se putem samoopredeljenja jedna jedinica mogla izdvojiti iz jedne države, ali ne vidim osnova da se napravi razlika između Kosova i Katalonije, tim pre što na Kosovu zapravo i nije bilo referenduma“, smatra Varadi.
Prilika za razgovor o tome biće 10. i 11. oktobra, kada predsednica vlade Ana Brnabić putuje u ranije dogovorenu posetu Briselu kada, će i, kako je najavljeno odneti pismo sa pitanjima za Evropsku komisiju.
