Danas se navršava 17 godina od velikih demonstracija u Beogradu kojima je 5. oktobra 2000. okončana vladavina Slobodana Miloševića.
Demonstracije su izbile pošto je Milošević odbio da prizna rezultate izbora za predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ).
Na izborima 24. septembra 2000. Milošević je izgubio od kandidata Demokratske opozicije Srbije (DOS) i lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice.
POVEZANE VESTI
Demonstranti su 5. oktobra u Beogradu na platou ispred tadašnje Savezne skupštine, a danas Doma Narodne skupštine, stigli iz čitave Srbije u kolonama automobila, autobusa i kamiona dugačkim desetine kilometara, probijajući buldožerima policijske blokade na putevima.
Već u prepodnevnim satima policija je upotrebila suzavac kako bi sprečila demonstrante da uđu u zgradu parlamenta, ali bezuspešno. Zgrada Savezne skupštine je demolirana i zapaljena, kao i zgrada RTS-a u Takovskoj ulici. Policija je ubrzo prestala da pruža otpor i mahom se pridružila građanima.
U večernjim satima 5. oktobra 2000. građanima se sa terase Skupštine Beograda obratio novi predsednik SRJ Vojislav Koštunica, a narednog dana, 6. oktobra, Milošević je priznao izborni poraz i čestitao Koštunici.
U demonstracijama je poginula Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona.
Momčilo Stakić iz Krupnja preminuo je od posledica srčanog udara. Povređeno je 65 ljudi.
Slobodan Milošević je u aprilu 2001. uhapšen zbog finansijskih malverzacija, a dva meseca kasnije je izručen Haškom tribunalu gde mu je suđeno za genocid u Bosni i Hercegovini, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu. Umro je 11. marta 2006. od infarkta, u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala.
Mićunović: Narod je bio glavni akter 5. oktobra
Prvi predsednik Demokratske stranke, jedan od lidera Demokratske opozicije Srbije i aktivni učesnik petooktobarskih promena 2000. godine u Srbiji Dragoljub Mićunović izjavio je da nove vlasti zaboravom 5. oktobara žele da ponište deo svoje prošlosti i značaj koji je taj dan imao.
„Akter 5. oktobra nije bilo ni inostranstvo, nije ni isključivo nekoliko lidera DOS-a, to je bila stvar naroda“, rekao je Mićunović za nedeljnik „Novi magazin“.
Na pitanje šta je moglo 6. oktobra da se drugačije uradi, Mićunović je rekao da nije trebalo da DOS na saveznom nivou traži koalicionog partnera u Crnoj Gori već odmah da raspiše nove izbore na svim nivoima.
„Drugo, mislim da smo olako dopustili trajanje ‘prelazne’ republičke vlade sa socijalistima, koji su sačuvali svoje kadrove i sve što su uzurpirali“, rekao je Mićunović i dodao da ne treba zaboraviti i da skoro niko u DOS-u nije imao iskustva u vlasti, a dobili su je na dlanu kao nepoznatu mašinu.
„Olako smo i brzo prepustili raznim međunarodnim ekspertima mnoge ingerencije. Neki od njih imali su i svoje interese i zato su nas i ubrzavali, a pored toga nisu dobro ni znali stanje stvari u samoj zemlji. Nije bilo dubljih istraživanja o tome šta je uništeno, šta je ostalo, šta se može prodati, šta se ne sme prodati, nismo napravili popis privrede“, rekao je Mićunović.
Prema njegovim rečima, i „ljudski faktor“ je uticao.
„U koaliciji sa 18 stranaka nastala je borba za što bolju poziciju, pa su i male stranke, koje su se tu našle samo zbog toga što su bile protiv Miloševićevog režima, dobile značajan deo kolača. Pošto nije bilo normalnog regulatora vlasti, a i sujete su proradile, vrlo brzo je došlo do sukoba“, kazao je Mićunović.
Govoreći o Kosovu, Mićunović je rekao da je jedino moguće u ovom trenutku da se jedna međunarodna konferencija pozabavi tim problemom i da ugovor, dogovor koji se napravi na toj konferenciji bude neko vreme pod međunarodnom prismotrom i međunarodnom garancijom.
„Mi moramo obezbediti ne samo poštovanje ljudskih prava i sloboda već i imovinska i druga jednaka prava građana Kosova. To znači da i Srbi tamo moraju biti zaštićeni, a ne samo da budu meta za ulov“, rekao je Mićunović.
Prema njegovim rečima, bez obzira na diplomatska priznanja koja mogu i izostati, moraju se uspostaviti normalni trgovinski odnosi da se spreči ogroman šverc raznih stvari koje danas prelaze preko te granice.
On je dodao da se na Kosovu moraju stvoriti elementarne pretpostavke pravne države.
„Bilo bi veoma značajno da u tome učestvuju Ujedinjene nacije, pošto su one nosilac protektorata nad Kosovom i, naravno, mora biti uključena Evropa. To što oni odluče treba prihvatiti i zaštititi ono što je važno nekom vrstom kulturne autonomije – sakralne spomenike, imovinu. Posle toga možemo smatrati da je priča sa sporom oko suvereniteta završena“, rekao je Mićunović.
Šutanovac: Događaji 5. oktobra dokaz da je moguće odbraniti vlast građana
Predsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac ocenio je da je 5. oktobar 2000. godine jedan od najvažnijih datuma moderne srpske istorije i dan kada je na protestu ispred tadašnje savezne skupštine pokazano da je moguće odbraniti vlast građana.
Šutanovac je novinarima ispred ulaza u Skupštinu Srbije kazao da je DS tog dana izašla na proteste s idejom da postavi temelje moderne demokratske Srbije, ali da nisu svi učesnici 5. oktobra delili tu ideju.
„Neki su želeli da budu mali Miloševići, njima nisu smetali ratovi devedesetih, već to što smo ratove izgubili. Danas ih ima u Skupštini, u gradu i zato nismo ni uspeli ono što smo želeli“, rekao je Šutanovac.
Upitan da li misli da je DS najodgovornija što očekivanja od 5. oktobra nisu ispunjena, Šutanovac je kazao da ne smatra da je odgovornost DS najveća i dodao da žali što nije bilo 6. oktobra i lustracije za koju, kako je naveo, tada nije bilo većine.
On je dodao da će DS podržati protest u organizaciji Pokreta slobodnih građana na Trgu Republike za fer uslove za održavanje izbora i pozvao građane da i 7. oktobra podrže protest sindikata.
Narodni poslanik i predsednik Nove stranke Zoran Živković smatra da je 5. oktobra 2000. godine zaustavljeno potpuno propadanje Srbije.
„Mislim da je 5. oktobar najveći praznik demokratije u Srbiji. Mislim da je tog dana pre 17 godina zaustavljeno potpuno propadanje Srbije, da je smenjen autoritarni, ludački režim Slobodana Miloševića, ali naravno, sada imamo jedan sličan režim, koji ima istu dijagnozu, političku i ličnu. Jedino je razlika u tome što je Milošević ubijao svoje političke protivnike, a Aleksandar Vučić još uvek nije počeo to da radi i ja se nadam da neće“, rekao je Živković novinarima ispred Skupštine Srbije.
Milićević: Za SPS 5. oktobar je simbol razočarenja
Šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Đorđe Milićević izjavio je da iz 5. oktobra 2000. godine svi treba da izvuku pouku i da je za socijaliste taj dan simbol razočarenja, izneverenih obećanja, propuštenih šansi i propuštenih prilika.
„Negativne posledice tog 5. oktobra i danas oseća ogroman broj građana Srbije i ogroman broj porodica u Srbiji“, rekao je Milićević novinarima u parlamentu i dodao da su rezultati zatvorene fabrike i ukinuta radna mesta.
On je kazao i da razume „isfrustriranost“ pojedinih političkih opcija koje su učesnici 5. oktobra, jer su tada na vlast došli na evropskim idejama, a danas Srbiju veoma uspešno na putu evropskih intergacija vode oni protiv kojih su se tada borili.
Milićević je istakao i da organizatorima 5. oktobra duguju zahvalnost jer da ga nije bilo „ne bi znali šta ne mogu i šta ne znaju da urade oni koji su tada došli na vlast, a SPS se ne bi reformisala i modernizovala“.
Jovanović: Pobeda, ne mit
Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović ocenio je da 5. oktobar 2000. godine nije bio mit, već pobeda miliona ljudi u Srbiji koji su telima rešili da brane izbornu pobedu.
„Danas pričati o 5. oktobru, a zaboraviti da je kontrarevolucija izvedena 12. marta ubistvom premijera Zorana Đinđića, mogu samo oni koji namerno falsifikuju istinu. Vreme posle 2004. godine bilo je vreme organizovanog poništavanja vrednosti na kojima su građani Srbije pobedili 5. oktobra i poništavanja opredeljenja da se Srbija uređuje na principima modernizacije, podizanja njene konkurentnosti, dinamičnosti, tržišnih reformi i evroatlantskih integracija“, naveo je Jovanović u pisanoj izjavi.
Jovanović je dodao da oni koji danas, sa 20 godina zakašnjenja, kao političari shvataju vrednosti na kojima je izveden 5. oktobar, ne bi ni imali priliku za tu naknadnu pamet da nije bilo tog datuma, ali da je problem u tome što je Srbiji danas potrebna politika za 2017. godinu a ne „tih priznanja današnje vlasti koliko su grešili“.
„Srbija je danas, posle toliko godina, zemlja koja je ponovo dužna svetu kao i u vreme kad je srušen Milošević, a obrazovanje, čija je reforma pokrenuta 2001. godine, ponovo je vraćeno na margine sa kojih Srbija neće mrdnuti bez nove obrazovane generacije. U EU nas vodi vlast koja je pre podne radotna zbog poraza 5. oktobra, a popodne miloševićevski svadljiva. Ekonomija nam je kombinacija društvene svojine i večitog zaduživanja“, dodao je on.
