Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo ocenio je da je Haški tribunal, čijem se radu bliži kraj, uprkos svim greškama, nešto najbolje što se desilo regionu u pogledu suočavanja s prošlošću.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju prestaje sa radom krajem ove godine, uz ocenu čelnika te institucije da je ispunio svoju misiju i da je sada odgovornost na državama da nastave da procesuiraju i krivično gone koliko god je moguće one koji su počinili zločine.

Stjepanović je u Danu uživo TV N1 ocenio da je najbolji odgovor na to da li je Haški trubunul ispunio svoju misiju, to da zamislimo kako bi region da nije bilo tog suda.

“Koliko bismo imali obelodanjenih dokaza o zločinima, sudski utvrđenih činjenica o odgovornosti državnih rukovodstava i izvršilaca na terenu”, upitoa je on. “Sa svim svojim propustima i greškama, taj sud je nešto najbolje što nam se desilo u tom pogledu. To je jedini mehanizam tranzicione pravde koji je nešto uradio.”

Stjepanović dodaje da je bilo i propusta, poput žalbene oslobađajuće presude hrvatskom generalu Ante Gotovini, ali ističe da opet niko drugi nije izneo toliko dokaza o tome šta se događalo tokom akcije “Oluja”, kao što je to učinio Tribunal.

Kada je reč o odnosu država bivše Jugoslavije prema tribunalu, Stjepanović je rekao da se vlasti u regionu bave samo zločincima koji se “dovoze vladinim avionom, dočekuju uz počaasti i kooptiraju u glavne odbore stranaka”.

“Imamo primer gde je predsednik (Aleksandar Vučić) pitao vašu novinarku ‘Da li da ubijemo Šljivančanina?’. Nećemo da ga ubijemo, to nije poenta, već se postavlja pitanje na kakvim etičkim temeljima gradimo društvo, ako su nama ratni zločinci moralni i društveni autoriteti”, upozorio je on.

Kaže da Srbija i Hrvatske prednjače u loše pristupu prema zločincima i navodi primer šestorice Hrvata kojima će krajem novembra biti izrečena žalbena presuda pred Haškim tribunalom za zločine u BiH, gde u iščekivanju osuđujuće presude, vlasti u Zagrebu dovode u pitanje kredibilitet suda u Hagu.

Stjepanović smatra i da međunarodna zajednica greši što ne obrača pažnju na takve pojave, več joj je samo stalo da trenutnog mira u regionu, iako smo svi “svedoci izgradnje opasnog potencijala za budućnosi”.

“Mi se zalažemo za osnivanje regionalne komisije, koja će utvrditi činjenice, koja ima ogroman broj dokaza, i koja će doći do konsenzusa da se ne bismo više udaljavali po tom pitanju i da nam u budućnosti ne bi došlo na naplatu to što punimo rezervoar za nove sukobe”, ističe gost Dana uživo.

Garancije Srbije za Mladića važe koliko i akcije firme u stečaju

U međuvremenu je Srbija dala garancije za privremeno puštanje na slobodu Ratka Mladića, radi lečenja. Stjepanović kaže da bi bio veoma iznenađen ukoliko bi Hag pustio Mladića na privremenu slobodu, budući da se nekadašnji general RS skrivao 16 godina.

“Garancije Vlade Srbije važe koliko i akcije firme u stečaju. Saradnja sa Hagom je na najnižem nivou. Zašto bi u Hagu verovali da će Mladića vratiti kada dođe vreme za to, ako ne izručuju optužene radikale za nepoštovanje suda”, podsetio je Stjepanović.

Dodaje i da svi haški optuženici imaju bolji medicinski tretman nego prosečan Holanđanin, te da se Mladić leči u istoj klinici gde i holandska kraljevska porodica.

Gost Dana uživo skeptičan je prema mogućnosti da nacionalni sudovi nastave za procesuiranjem ratnih zločina po okončanju rada Haškog tribunala. Podseća da u Srbiji nema suđenja visokorangiranim i srednjerangiranim oficirima, već samo neposrednim počiniocima. Takođe ističe da se nijedna osoba optužena za ratni zločin ne nalazi u pritovru, već se svi brane sa slobode.

Stjepanović smatra i da je veoma važno što je na Kosovu osnovan Specijalni sud za ratne zločine i ističe da je to važno za budućnost celog regiona, a posebno za žrtve.

“Ono što je na tom sudu je da izbegne greške Tribunala u Hagu. Problem sa svedocima moraju da reše, i oni zaista paze bezbednosne uslove i trude se da to izvedu na najbolji mogući način”, kaže on.

Druga stvar koja treba da se ispravi, prema njegovim rečima, su dokazi iz Srbije. Podseća da je Milovan Drecun 2015. godine izjavio da je osnovana radna grupa koja će prikupljati i Specijalnom sudu dostavljati dokaze o zločinima na Kosovu, ali da ne vidi da se u tome odmaklo, “osim ako se ne drži u tajnosti”.

Stjepanović ističe i da je važno to što je reč o domaćem sudu koji će, za razliku od Haškog tribunala, moći da sudi i za zločine nakon juna 1999, a tada je, podseća, učinjen i najveći broj zločina nad srpskim civilima.