"Slučaj paljenja ambasade - dokaz da nema vladavine prava"

"Američki i evropski kreatori politike moraju da zadrže fokus na Balkanu sa zadatkom obnove i jačanja podrške na putu ka i dalje zajedničkom cilju - integraciji balkanskih država u evropske strukture, pre svega EU", napisao je Kameron Manter, direktor Instituta East-West i bivši ambasador SAD u Srbiji u autorskom tekstu za portal European Western Balkans.

S druge strane, bivši pomoćnik državnog sekretara SAD za međunarodnu bezbednost Tomas Kantrimen poručuje da najvažniji izazov zapadnog Balkana nisu evrointegracije, odnosi s NATO i Rusijom, već borba protiv korupcije, borba za nezavisno pravosuđe i nezavisne medije.

Kameron Manter je, gostujući u Novom danu, rekao da su te dve izjave komplementarne: "Ne radi se samo o meri podrške integraciji u EU, već da se treba boriti protiv korupcije, sprovoditi dalje ekonomske reforme, jačati ljudska prava, slobodu medija... Nadam se da će Amerikanci više pažnje obraćati na ovaj region nego što su to činili do sada".

Podsetio je da su SAD bile veoma angažovane u ovom regionu devedesetih, ali da su druge stvari, kao što je, na primer, Irak, odvukle centar pažnje, međutim, dodaje da to ne znači da je ovaj region manje važan za Sjedinjene Države.

Tomas Kantrimen je rekao da cilj treba da bude izgradnja društva sa nezavisnim institucijama, pravosuđem i medijima, ali je dodao da su zemlje zapadnog Balkana daleko od toga. "A to nije važno samo zbog EU, već i zbog prosperiteta samih tih zemalja", navodi.

Kantrimen je mišljenja da Bugarska, na primer, nije u potpunosti uspostavila institucije za suzbijanje korupcije, i da nije ostvarila to da imaju slobodne medije pre učlanjenja, što je za posledicu ostavilo da se još rvu s tim problemima. "I čini mi se da je to članstvo bilo pokrenuto zbog dešavanja u samoj EU... Mislim da je greška praviti kompromise oko toga, i ne treba imati tačan vremenski redosled", osvrnuo se na poteze Unije.

Manter dodaje da uloga SAD treba da bude u tome kako da po svim tim pitanjima pomogne Srbiji.

Navodi da ne misli da u Vašingtonu, kad se probude ujutro, prvo pomisle na Balkan, ali dodaje da ima ljudi u sistemu, u raznim institucijama, koji mnogo rade i bave se problemima ovde: "Međutim, važna je i inicijativa odavde, da Amerikanci kažu - pogledajte šta rade, šta žele da naprave od svojih zemalja".

Kantrimen, takođe, dodaje da Balkan nije u centru pažnje ove američke administracije. Na vrhu  dnevnog reda Balkan se pojavi kad iskrsne nasilje, dodaje. Ali navodi da su američki interesi, kad je u pitanju ovaj region, konstantni i jasni - to su integracija u EU i izbegavanje nasilja.

O Rusiji i Kini

Kantrimen ocenjuje da je preterivanje kad se američka politika predstavlja kao ona koja je protiv ruske ili kineske. Mišljenja je da ruska i kineska ekonomija i investicije donose oligarhiju i netransparentnost, ali kaže da nije zabrinut za Srbiju koja je usmerena ka evrointegracijama.

U jednom od svojih tekstova Manter je upozorio Zapad da treba da se pripazi Kine na Balkanu. 
Kina ima svoju ulogu ovde, ali način na koji ona ima ulogu, imaće uticaj kako će se razvijati ova zemlja, kaže na to Manter. Ja da živim ovde, želeo bi da moj predsednik zahteva od Kineza da objasni koje su njihove kulturne i poslovne okolnosti, i kaže da moraju da poštuju kulturne i poslovne principe koji važe u Evropi, dodaje.

Kantrimen, komentarišući probleme investitora u regionu, kaže da postoji dobro dokumenovana istorija u Stejt departmentu, u kojoj stoji da kada strani investitor pokrene neko preduzeće, da se od njega traže neka dodatna plaćanja, kako bi se ubrzalo donošenje odluka.  I to se dešava u svim zemljama regiona, posotji problem i sa nezavisnošću sudija, i političkim uticajem na sudstvo, dodaje: "Znam neke slučajeve da ta plaćanja sa strane utiču na sudije, iako ima odličnih sudija u regionu".

Nedavno su se u Beogradu sastali visoki zvaničnici SAD i Rusije da bi razgovarali o krizi u Ukrajini. Upitani da to prokomentarišu, gosti N1 kaže da je to dobro i da mora da bude više dijaloga između te dve zemlje.

"Ako su Amerikanci i Rusi seli za sto - sjajno je što su seli zajedno da razgovaraju o tome šta se u Ukrajini desilo, jer će bolje razumeti šta se desilo", navodi. Dodao je da, na primer, o revoluciji na Majdanu SAD i Rusija imaju potpuno različita stanovišta.

Kantrimen kaže da mora biti više dijaloga između Moskve i Vašingtona: "Nismo imali često kontakte i na tako niskom nivou... Imamo nedavno mešanje rusko u izborne procese u Americi, imaju i Rusi neke žalbe na ponašanje Amerike".

O politici vojne neutralnosti i paljenju ambasade

Kantrimen navodi da poštuje politiku koju Srbija sprovodi - da se nalazi u položaju ravnoteže između Moskve i Vašingtona. "Treba imati na umu tešku istoriju Srbije i NATO. Ne bi trebalo da bude teškoć a u saradnji sa Srbijom, ali niko ne govori o članstvu Srbije u NATO", dodao je.

Manter je čovek koji je, mnogi tvrde, najzaslužniji za to što su Srbija i SAD i pored svega sačuvale dobar odnos nakon što je u Beogradu 2008. godine zapaljena američka ambasada. Upitani da  prokomentarišu to što u Srbiji ni danas nije obelodanjena politička pozadina tog događaja i nije otkriveno ko su bili podstrekači i zašto policija nije to sprečila, kažu da je to loše.

"Srbija ima sjajne prijatelje u Americi, ljudi koji poznaju Srbiju, znaju da je ovaj region sjajno mesto, i u teška vremena ovde je uvek bilo ljudi koji su želeli da održe prijateljstvo sa SAD. Činjenica da još nisu obelodanjene neke stvari koje su vezane za taj incident, je loša. Nije na meni da komentarišem, ali ključno je ovde, da uprkos teškoćama koje smo imali, naš cilj je da pružimo podršku ka jačanju demokratije i približavanju EU. To ljudi ovde zaslužuju, po meni je to važnije nego ono što se desilo 1999. i 2008. godine", navodi Manter.

Kantrimen kaže da činjenica da taj slučaj nije priveden kraju ukazuje na nedostatak vladavine prava. Dodaje i da to što nisu donete presude kad su u pitanju nerazjašnjene smrti novinara, takođe jeste posledica nedostatka vladavine prava.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne propušta priliku da ovu televiziju, TV N1, nazove američkom televizijom, dok tabloidi naklonjeni vlasti u Srbiji N1 nazivaju CIA televizijom. S jedne strane, državni zvaničnici Srbije poručuju da su za dobar odnos s Amerikom, a s druge, "američko" stavljaju u kontekst nečeg lošeg...

Manter, osvrćući se na to, kaže da Amerikanci i KKR sa svojim investicijama u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, rade na tome da zemlja i region dobiju svoje mesto koje zaslužuju u Evropi.

"Uživao sam u tome kada vidim TV N1 i vidim da se iznose uvek i stavovi predstavnika vlasti i drugih  pri izveštavanju. U Srbiji i mnogim bivšim jugoslovenskim republikama, ljudi misle da je model da se prikazuju na teelvizijama stavovi onih koji su pobedili na izborima... To je ruski model, to nije model slobodnih medija koje treba imati. Želimo stopostotnu transparetnost. Uloga Amerike je vrlo transparentna - na koji način pomaže ovoj zemlji, sve se može videti, što nije slučaj s ruskom stranom, to je važna distinkcija", naveo je Kantrimen.

Manter dodaje da je Amerika potpora dobroj upravi, što podrazumeva nezavisne medije, poslovne kontakte ljudi i investicije.

O ambasadoru Skatu i Vulinu

Ambasador SAD-a u Beogradu Kajl Skat i srpski ministar odbrane Aleksandar Vulin ovih dana jedan drugom preko medija odgovaraju na temu tretiranja ratnih zločinaca u Srbiji i Hrvatskoj. Gospodin Skat je na Tviteru napisao "da meseci rada na poboljšanju imidža Srbije u SAD mogu biti podriveni jednom izjavom ministra Vulina". Na pitanje kako gledaju na taj sukob, Manter navodi da to nije pitanje odnosa ministra Vulina i ambasadora.

"Poznajem Skata koji uvek kaže šta je istina. Govorimo o pitanju koje je veoma osetljivo u ovom delu sveta - kada govorimo o ljudima koji su povezan s ratnim zločinima, i to nije pitanje samo u Srbiji. Tu se govori o potrebi da se Srbija suočava sa prošlošću, Skat je pošten čovek koji kaže šta misli", navodi Manter

Kantrimen naglašava da je važno da Srbija, a i sve zemlje regiona kažu kako nije tačno da su svi "naši ratni zločinci" heroji, a oni drugi obrnuto.

Srbija ima prijatelje, nekad su oni kritični, ali im je, zaista, stalo do budućnosti ovog regiona, zaključio je Manter.