Prošlo je vreme kada su građani u redu ispred ambasada čekali za vizu, ali izgleda prolazi i vreme slobodnog putovanja u zemlje Šengenskog prostora. Državljani takozvanih trećih zemalja, uključujući i Srbiju i zemlje Zapadnog Balkana, mogli bi se uskoro sresti sa administrativnim merama kontrole ulaska u taj prostor.
Mere koje se razmatraju u Briselu posledica su talasa terorizma u Evropi i izbegličke krize, ali istraživači javnog mnjenja kažu da bi takav potez razočarao mnoge u Srbiji.
Gotovo tačno pre osam godina Evropska unija ukinula je vize za građane Srbije, Crne Gore i Makedonije.
„Čestitam građanima Srbije oslobođenje od poslednjih sankcija koje predstavljaju vize i ovo je zaista jedan veliki dan za sve građane naše zemlje“, rekao je tog 30. novembra 2009. godine tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.
Ministar Jeremić je bio prvi građanin Srbije koji je bez vize ušao u Mađarsku. „Ovo funkcioniše!“, rekao je tadašnji ministar spoljni poslova Vuk Jeremić.
I moglo bi da funkcioniše još tri godine, a onda bi na snagu moglo da stupi novo pravilo koje se ne zove viza i ne izgleda kao viza, ali ima slično značenje: nema putovanja u zemlje šengena bez odobrenja EU.
Istina, odobrenje bi se tražilo elektronskim putem, koštalo bi 10 evra i stiglo bi najkasnije za 72 sata. U Beogradskom centru za bezbednosnu politiku objašnjavaju – nije viza, ali ima za cilj ima isto što i vizna politika.
„Da unapred identifikuje ljude koji potencijalno predstavljaju bezbednosnu pretnju po EU ili planiraju da iregularno borave u zemljama članicama EU. Međutim, ovo je je pre svega prepreka i maltretiranje onih građana koji planiraju legalno da borave tamo i u suštini je isto što i vizna procedura, s tim što je malo manje neprijatna“, rekao je Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
POVEZANE VESTI
Slobodno putovanje u šengensku zonu bila je jedna od retkih opipljivih stvari koje su građani dobili u procesu evropskih integracija, pa se i podrška EU tih godina merila sa 75% u ukupnoj populaciji Srbije. Danas je ta podrška na oko 50%, a istraživači javnog mnjenja očekuju dodatni pad ako se za tri godine implementira novo šengen pravilo.
„Nije to samo pitanje putovanja, već i osećaja pripadnosti, da li vi pripadate nekom društvu, nekoj široj zajednici ili ne pripadate. Ako postoje administrativne barijere, ako vam je teško da odete do Hrvatske ili do Slovenije zato što živite u Srbiji, pa vam treba dodatna dokumentacija, onda se kod građana razvija taj osećaj da ne pripadaju tu i raste njihov negativan odnos prema EU“, rekao je Marko Uljarević iz Ipsos stratedžik marketinga.
Predlog uvođenja tih administrativnih mera dala je Evropska komisija, a u četvrtak ga je potvrdio i Odbor za građanske slobode Evropskog parlamenta. Pošto se o njemu saglase sva tela te institucije, biće prosleđen na usvajanje Savetu ministara EU. Procenjuje se da bi nove mere mogle da stupe na snagu 2020. godine.
