Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević kaže da ako zažive teme koje Ministarstvo pravde "kandiduje" za promenu Ustava, u delu koji se odnosi na pravosuđe, svi mogu da zažale što se najviši pravni akt i menja. Nisam sigurna da vlast želi da otkloni svoj politički uticaj u pravosuđu - traži "taster mesta" da i dalje njime upravlja, dodaje

Ustav je najviši pravni akt jedne zemlje koji je temelj za definisanje odnosa u društvu. Ustavom se postavlja okvir za prava i obaveze svih, od Skupštine ili Vlade Srbije do građana. Srbija se nalazi u procesu evropskih integracija, otvorena su poglavlja koja se odnose na pravosuđe, i slede promene  Ustava u delu koji se odnosi na način izbora nosioca pravosudnih funkcija. Rad na izmenama Ustava bi trebalo da uključi što je više moguće relevantnih učesnika kako bi o tom aktu bio postignut konsenzus. Međutim, iz konsultacija o promeni Ustava povukla su se strukovna udruženja uz obrazloženje da „država do sada nije izašla sa polaznim osnovama za izmenu Ustava“ i što, kako navode, proces usmerava na „mehanizme koji će pravosuđe učiniti još zavisnijim od političke vlasti“.

Iz konsultacija su se povukli: Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Centar za pravosudna istraživanja, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM i Beogradski centar za ljudska.

Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, navodi da zapravo ne postoji javna rasprava, već da je to konsultativni proces, jer da postoji javna rasprava, bilo bi uključeno više državnih organa – tužioci, sudije, Državno veće tužilaca (DVT), Visoki savet sudstva (VSS).

Govoreći o polaznim osnovama za izmenu Ustava, Boljević podseća da je Komisija za reformu pravosuđa koju je formirala 2013. godine Vlada Srbije, napravila jednu radnu grupu sa četiri profesora ustavnog prava, sa najvišim predstavnicima sudova i tužilaštva. Ta radna grupa je već 2014. godine napravila jednu analizu pravnog okvira u Ustavu, a da je 2016. predsednik te radne grupe organizovao sastanak sa predsednicima sudova Srbije, i da su se svi sudovi – osim u jednoj, dve stvari – složili u vezi sa tim, rekla je Boljević u Novom danu.

I to je trebalo da bude, kako navodi, polazna osnova za raspravu, ali je Ministarstvo pravde to stavilo u stranu. „Krenulo je u polaznu osnovu na način da bira teme koje nemaju nikakve veze sa razlogom zbog kog se Srbija obavezala da menja Ustava, po Poglavlju 23… A razlog za izmenu Ustava je uklanjanje političkog uticaja iz pravosuđa… A mi ovde vidimo da pričamo o temama koje nisu za Ustav, i iz kojih mi zaključujemo da država pokušava da nađe taster mesta, pomoću kojih bi kasnije, kad se izmeni Ustav, mogla da upravlja pravosuđem“, naglašava gošća Novog dana.

Boljević navodi tri teze tome u prilog – prva je da će „izbor sudija biti zamaskirano izvršen od strane tela koje su pod uticajem izvršne vlasti“, odnosno da bi izbor bio izmešten iz VSS.

Drugo, kako navodi, sudije neće same suditi već će im jedno telo, sertifikaciona komisija, govoriti kako da se sudi, šta je primer dobre sudske odluke u određenom predmetu, pa će tako morati da sude. I treće, što će se nekom trećem telu, ombudsmanu ili nekom drugom telu, poveriti da vodi računa kako sudovi rade, dodaje.

„Svaka od tih ideja je skandalozna, i ako one zažive, mi, a kad kažem mi, mislim i građani, ćemo zažaliti što se Ustav menja, onda bolje da da se i ne menja“, ističe Boljević.

Smatra da će tako sudovi biti pod mnogo većim uticajem vlasti nego do sada.

Boljević kaže da Skupština Srbije bira sudije na prvi mandat, i da je taj izbor sporan, kao i da treba da se prestane s tim da se biraju predsednici sudova u Skupštini. U DVT i VSS, koji biraju na stalni mandat sudije i tužioce, ne bi trebalo da sede političari, a sada sede ministar pravde i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe u oba tela, navodi. Evropski standardi kažu da aktivni političari ne treba da sede u tim telima, sitiče Boljević. Dodaje da se u VSS broj sudija smanjuje, i da se svode na manjinu.

Boljević navodi da promene koje traže nisu velike, ali očigledno da su „teške“ za vlast. Navodi da će se njima – dakle, pojačavanjem stručnosti i integriteta sudija i tužilaca, koji neće biti pod uticajem politike, podstaći i njihova efikasnost i stručnost.

Navodi da izvršna i zakonodavna vlast zaboravljaju su podjednako odgovorne za stanje u pravosuđu, jer oni kreiraju pravno okruženje u kome sudije sude, donose zakone koji su neusaglašeni, koji se često menjaju, da se vrši neformalni stalni politički uticaj na izbor sudija i tužilaca…

„Nama ne trebaju revolucionarne promene, ne treba da menjamo sve u Ustavu, jer tu ima i dobrih stvari, samo minimalno – izmestiti politički uticaj i ne snižavati nivo već dostignutih prava u Ustavu“, kaže predsednica Društva sudija Srbije.

Kaže da je za to potrebna politička volja.

Navodi da strukovna udruženja insistiraju i na tome da VSS preuzme svoju ustavnu funkciju – da zaštiti sudije.

„Nisam sigurna da vlast želi da otkloni svoj politički uticaj, čini nam se da želi da nađe način da ono što mora da otkloni – i otkloni, i da zato to zameni nekim drugim uticajem“, naglašava Boljevićeva.

Konsultacije bez diskusije i pitanja

Ana Trkulja iz Beogradskog centra za ljudska prava kaže da je Ministarstvo pravde u maju uputilo organizacijama, koje se bave temom Ustava godinama unazad, poziv da dostave predloge. Mi smo predloge dostavili, u junu je bio okrugli sto, i dato nam je svima (svim organizacijama) po pet minuta, s tim što je bilo zabranjeno postavljanje bilo kakvih pitanja predstavnicima Ministarstva pravde i bila je zabranjena diskusija između predstavnhika organizacija, navodi. Inače, prisustvo je omogućeno samo organizacijama koje su dale svoje predloge, dodaje Trkulja.

Boljević ocenjuje da su konsultacije izgledale i mnogo gore od toga. Dodala je da su po raznim gradovima Srbije organizovani radni stolovi, sa različitim temama – u svakom gradu određene teme, „kao da su ljudi u Novom Sadu ili u Kragujevcu samo „specijalizovani“ za pojedina pitanja“ iz oblasti pravosuđa. U Nišu je kulminirala situacija, predstavnici vlasti su izašli sa spornim temama da je nezavisnost pravosuđa fetišizarana, da se sudije i tužioci ponašaju kao društva sa ograničenom odgovornošću, i mi smo se nakon toga obratili ministarki, a Ministarstvo je samo saopštilo da se oni zalažu za razmenu argumenata, kao da su to argumenti, navela je Boljević.

Trkulja je istakla i to da svaki dan od političara, predstavnika vlasti čujemo da komentarišu slučajeve koji su u procesu. Podsetila je da u parlamentu i Vladi postoji kodeks koji zabranjuje komentarisanje  pravosudnih odluka. Nije dovoljno komentarisanje, pa da se na kraju kaže – ali pustimo da organi odluče o tome, dodaje. Za kršenje tih kodeksa, kako ističe, ne postoje nikakve sankcije.

Celo gostovanje u Novom danu pogledajte u videu: