Migranti sa Kosova ne mogu da ugroze "beli šengen" za Srbiju

Vasiljević je rekla da bezvizni režim nije ugrožen, niti Evropska unija smatra Srbiju odgovornom za povećani broj iregularnih migranata sa Kosova i Metohije. Pored toga, kako kaže, Srbije po sporazumu o readmisiji, nema apsolutno nikakvu obavezu da prihvati ljude koji su sa kosovskim dokumentima ilegalno prešli u zemlje EU.

“Sama EU je garant da nijedna od članica Unije neće upućivati ljude u Srbiju po sporazumu o readmisiji. Srbija ne priznaje kosovkse pasoše, lica sa Kosova i Metohije tranzitiraju uz ulazno-izlazni dokument koji dobijaju na administrativnim prelazima i razdužuju ih kasnije na grainičnim prelazima”, rekla je gošća Pressinga.

Prema njenim rečima, broja lica koji ilegalno prleaze grancu je za 50 odsto veći u februaru, nego u janurau. Iako se u medijima govori o više od 100.000 ljudi koji su napustili Kosovo, Vasiljevič je rekla da je ukupan broj iregularnih migranata, uključujući građane trećih zemalja, koje je srpska policija od septembra do danas sprečila u ilegalnom prelasku granice, manji od tri hiljada. Prema podacima mađarske strane, u prihavtnom centru u Segedinu smešteno je oko 1.500 ljudi sa Kosova. Ona ja objasnila i da je ukupan broj migranata u odnosu na broj onih koje registruje policija, prema nekim analizama, dvostruko veći.

Jelena Vasiljeviće je podsetila i da je juče održan sastanak ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića sa predstavnicima policija Mađarske, Austrije i Nemačke, na kojem su dogovoreni konkretni operativni koraci. Policije pomenutih zemalja će, kako kaže, pomagati Srbije i u ljudskim i u tehničkim kapacitetima.

Pored toga, kako kaže, od sutre će, prema nalogu ministra Stefanovića, graničnoj policiji pomagati i pripadnici Žandarmerije i policije opšte nadležnosti. Patrole granične policije su već pojačane, a opremljene su i termovizijskim vozilima i ručnim termovizijskim kamerama.

Vasiljević je podsetila da je granica sa Mađarskom dugačka 174 kilometra, i da ju je nemoguće hermetički zatvoriti. Komentarišući ideje sa mađarske strane o podizanju zida na granici, ona je rekla da su se takve aktivnosti u drugim zemljama pokazale kao neuspešne – Bugarska je npr. uložila značajna sredstva u zid dugačak 33 kilometra na granici sa Turskom, koji je na kraju doveo samo do promene migracionih ruta.

Vaseljević je navela i da granična policija ima veliku pomoć EU koja je od 2003. pomogla sa preko 25 miliona evra, i da je zaslužna i za opremljenost i za obučenost kadrova.

Šta je razlog povećane migracija sa Kosova?

[caption id="attachment_4984432" align="alignnone" width="750"]

Komentarišući izjavu ministra spoljnih poslova Kosova Hašima Tačija da je odlaganje vizne liberalizacije razlog povećanog broja migranata, Cucić je rekao da mu to liči na “napravite problem, pa ponudite rešenje”.

Vasiljević je, međutim, istakla da postoje praktični razlozi migracija, te da se redovno radi komparativna analiza tzv “push and pull” faktora, odnosno faktora koji građane određenih država i teritorija privlače da migriraju u određene države.

“Smatra se da su glavni faktori koji teraju stanovnike da napuštaju zemlje nezaposlenost i siromaštvo”, rekla je Vasiljević, navodeći da povećana socijalna davanja i same procedure za davanje azila u određenim državama imaju značajan uticaj. Ona je podestila da je npr. sud u Berlinu odlučio da se migranti iz Nemačke ne vraćaju u Mađarskoj, kao i da je Francuska u oktobru skinula Kosovo sa liste sigurnih zemalja porekla, što se donekle poklapa sa porastom broja migranata sa Kosova.

Cucić je naveo da je Srbija kao zemlja porekla, nažalost, vrlo prisutna, što nije rezervissano samo za Albance. “Mi smo veoma zastupljeni među tražiocima azila, u jednom trenutku smo pretekli Sirijce... Činjenica je da je negde bilo lako provesti zimu i sa sobom je donosilo pare, ali taj broj pada. Odgovor ne treba tažiti u Srbiji, odgovor treba tažiti u zemlji u koju idu. Ne znam da je iko naš otišao prema Austriji, Danskoj, Belgiji, Engleskoj, Italiji... Ostali su Nemačka, Švajcarska i skandinavske zemlje. Tamo gde je šargarepa pristuna, tamo se ide”, istako je on.

Vasiljević je navela da, prema podacima koje policija dobija od zemalja EU, preko ministarstva spoljnih poslova, opada broji migranata iz Srbije u državama koje su ranije bile problematične, kao što su skandinavske zemlje i Švajcarska. Ona kaže da su brojevi trenutno visoki jedino Nemačkoj, ali i da oni opadaju otkad je Berlin stavio Srbiju na listu sigurnih zemlaja.

Pomoćnica načelnika Uprave granične policije je podsetila da procedure u azil u nekim zemljama mogu da traju od nekoliko meseci, pa do godinu li dve dana, i da je Srbija insistirala da se te procedure skrate i ubrzaju na 48 sati, što je rezultiralo smanjenjem broja azilanata.

Kakav tretman imaju azilanti u Srbiji?

[caption id="attachment_4984437" align="alignnone" width="750"]

Komentarišući situaciju sa migrantima koji su privremeno sklonište od policije pronašli u napuštenoj ciglani na obodu Subotice, a o kojima je izveštavala i televizija N1, Cucić je rekao da je reč o ljudima koji su došli na 200 metara do granice i koji nisu ni imali nameru da zatraže azil u Srbiji. “Ja tražim azil kod Dimitrovgrada ili Prešava, ne kada sam na 200 metara od granice. Svako lice koje pred MUP-om iskaže nameru da zatraži azil je istog trenutka bilo abolirano raznih posledica koje je moglo da ima. Danas je to 504 čoveka koji se nalaze u pet prihvatnih centara, van toga imate ljude koji imaju pare da bude sami. On ima pravo da bude u Srbiji kao Vi i ja. Možda je reč o još 100 do 200 ljudi koji imaju stredstva”, naveo je on.

Vasiljević je rekla da je broj krivičnih dela koja su na teritoriji Srbije počinili migranti iz trećih zemalja zanemarljiv i da se može prebrojati na prste.

Ona je rekla i da je u Srbiji u toku izmena Zakona o strancima kako bi se uskaldio sa direktivama EU, nakon čega više neće biti obavezna prijava stranaca u policijskim stanicama, na šta je Srbija dobijala dosta primedbi gostiju iz inostranstva.

Ovakvim tempom Srbi će se za sto godina vratiti na Kosovo

Cucić se osvrnuo i na povratak izbeglih i raseljenih u regionu. On je oštro kritikovao trenutnu situaciju na Kosovu, navodeći da se u toku prošle godine u pokrajinu vratilo tek 230 Srba, što je samo jedan promil raseljenih, te da će takim tempom za povratak Srba na Kosovo biti potrebno sto godina.

On je rekao da su lična prava najveći problem “malog čoveka” – pitanja imovine, pitanje penzija, poljoprivrednog zeljišta. “Korups ličnih prava je ugrožen. U Bosni je to restituisano u Hrvatskoj ne.... Nekoliko hiljada stanova nije urađeno, obnove nisu urađene, nisu vam plaćene penzije. Neophodno je intezivirati razogovore, prudružili bi nam se i Bosna i Hercegovina i Crna Gora. Voleo bih da Srbija upozna i druge sa tim šta nam nedostaje, ako nemamo podršku međunarodne zajednice to nećemo moći da uradimo. Mi na tom putu nećemo moći to sami da dobijemo”, ocenio je Cucić.

Komentarišući trenutne odnose Beograda i Zagreba, on je podsetio da je Hrvatksk u izbornoj godini da, kako kaže, možemo svašta da očekujemo.

Celu emisiju Pressing pogledajte u okviru rubrike TV EMISIJE ili na našem YOUTUBE kanalu.