Na dnevnom redu u srpskom pravosuđu ponovo je pitanje uvođenja doživotne kazne zatvora. Prvi put je 2015. godine Ministarstvo pravde predložilo da se takva kazna uvede u pravni sistem, ali je do danas stručna javnost ostala značajno podeljena. U fokus javnosti, ta tema ponovo stiže na inicijativu Fondacije Tijana Jurić.
Za sedam dana u više od četrdeset gradova širom Srbije, oko 160 hiljada građana potpisom je podržalo ideju da se za ubice i silovatelje dece i trudnica uvede doživotni zatvor, bez prava da osuđenici budu pušteni na slobodu.
Da kazna od 40 godina nije dovoljna za najgore zločince, predsednik Fondacije igor Jurić ponovio je i danas i to pred sudijama, tužiocima i profesorima prava. Apeluje na struku da se mora najozbiljnije shvatiti problem.
„Iskreno se nadam da Srbija neće dugo čekati da se ovaj predlog izmene Krivičnog zakonika nađe u Skupštinskoj proceduri i da će na kraju krajeva biti izmenjen. Zaista još jednom, veliko hvala svim građanima Srbije na podršci, mislim da Srbija mora da shvati da ima jedan veliki problem koji se mora da se rešava“, rekao je Jurić.
Ne postoje ustavne prepreke da se uvede kazna doživotnog zatvora, kaže ministarka pravde, ali i dodaje da složenu temu dodatno komplikuje podeljenost stručne javnosti.
„Za Ministarstvo pravde je ovo veoma kompleksno pitanje. Pitanje koje zadire u kriminalnu politiku, etiku, poznavanje uporednog prava i sveopštu brigu i za teorijsku ispravnost Krivičnog zakonika. Doživotni zatvor nije samo zatvor. Doživotni zatvor je i poruka zločincima da je jedina adekvatna kazna za najteže zločince život iza rešetaka“, kaže ministarka pravde Nela Kuburović.
POVEZANE VESTI
A šta struka zaista misli? Kažu da je dilema mnogo.
„Ni u kom slučaju ne treba isključiti mogućnost izricanja ove krivične sankcije i za neka druga, takođe, teška, ako ne i najteža krivična dela. Nema ni jednog kriminalno-političkog razloga da se na primer u ozakonjenju ove krivične sankcije isključi mogućnost njenog izricanja i za pojedina krivična dela protiv čovečnosti – genocida, zločina protiv čovečnosti i druga krivična dela“, kaže profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu Stanko Bejatović.
„Ukoliko bi se kazna doživotnog zatvora uvela kao zamena pomenute kazne od 30 do 40 godina, kao najteže kazne, mislim da bi se bez obzira na sve kritike koje smo čuli u vezi sa navedenom kaznom, ipak, uklonilo jedno dobro zakonsko rešenje, koje je pružalo dobar pravni okvir sudijama kod odmeravanja kazne i omogućavalo sudijama jednu širinu kod individualizacije kazne zatvora prema svakom konkretnom slučaju“, ističe sudija Vrhovnog kasacionog suda Bata Cvetković.
Većina evropskih zemalja ima kaznu doživotnog zatvora. U regionu, međutim, samo Slovenija i Makedonija. Odgovor na pitanje hoće li je Srbija uvesti daće poslanici, kada iz resornog Ministarstva na dnevni red Skupštine stigne predlog za izmene.
