Da li se Srbija suočava s manjkom radne snage?

Iako muku muči sa nezaposlenošću, za deceniju Srbija će se - tvrde poznavaoci - ozbiljno mučiti sa manjkom radnika. Što zbog nataliteta, što zbog školstva koje ne ide u korak s 21. vekom.

"Razne demografske tendencije govore o tome da ćemo možda u relativno skoro vreme imati zapravo problem sa nedostatkom radne snage odnosno da će se debalansi na tržištu radne snage sa stanovišta onoga što privreda traži i onoga što naš obrazovni sistem nudi doći u veliku neravnotežu", kaže ekonomista Jurij Bajec.

U prevodu, Srbija školuje one koji joj nisu potrebni, tj. posla bi možda već bilo za mnoge na birou da ima adevatnog kadra.

"U tom smislu neophodno je i potrebno da obrazovanje ljudi shvate, da samo ono što ima neku vrednost, a vrednost se prepoznaje samo ako neko nešto hoće da kupi, a ne ako je nešto dobro po mom mišljenju. Znači na stvaranje razmišljanja u kojem je svaka stvar bila to kompozicija, bilo to umetničko delo, bilo to neka moja naprava koju sam napravio kao inženjer ili je to jabuka koja je izrasla da je ta jabuka nekom potrebna", rekao je akademik Dejan Popović.

U vladi uveravaju - imaju rešenje. Uz dualno obrazovanje, do 2030. obavezno će postati i srednjoškolsko. To je recept vlasti kojim će veruju opslužiti tržište rada. Tvrde da imaju plan i kako da Srbija ne ostane bez radnika, jer nema ljudi. Strategija za podsticanje rađanja je spremna.

"Ali, sa akcionim planom za naredne dve godine. Dakle, ko šta radi i to je oročeno vremenski. Mi ćemo u 18-oj godini krenuti sa primenom ove strategije. Mi smo imali i do sada izvanredne papire, ali prosto nismo imali akcioni plan i ko je zadužen za koji deo strategije", rekla je ministarka za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović.

Ako svi planovi i strategije vlade ne ostanu mrtvo slovo na papiru, prvi efekti se očekuju najranije za 10 godina.