Međunarodni sud u Hagu raspravljaće u sredu, 13. decembra, o žalbi tužilaca na prvostepenu oslobađajuću presudu lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju.Većinom glasova, Haški tribunal je, 31. marta prošle godine, oslobodio Šešelja krivice za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. godine.

Tužilaštvo je žalbom zatražilo da oslobađajuća presuda bude poništena i da Šešelj bude proglašen krivim po svim tačkama optužnice i osuđen na 28 godina zatvora.

Alternativno, tužioci su žalbom zatražili da Šešelju bude ponovo suđeno.

U odgovoru, Šešelj, koji se branio sam, zatražio je da žalba tužilaca bude odbačena, a oslobađajuća presuda potvrđena.

Šešelj je ranije apelaciono veće suda izvestio da „nema nameru da učestvuje, ni na koji način, u procesu pred Haškim tribunalom“ i da se „u Hag neće vraćati dobrovoljno“ sa privremene slobode na koju se u jesen 2014. pušten zbog bolesti.

Lider radikala je, u odgovoru na žalbu, naglasio da „ne namerava da dolazi u Hag ni na izricanje pravosnažne presude“, najavljeno za prvi deo 2018. godine.

Za raspravu o žalbi Tužilaštva, sud u Hagu je Šešelju, stoga, postavio zastupnicu po službenoj dužnosti, američku pravnicu Kolin Roan, koja, međutim, neće imati pravo da se izjašnjava o suštini procesa, već samo da štiti proceduralna prava optuženog.

Nepravosnažnom presudom, Šešelj je oslobođen optužbi za progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i prisilno premeštanje, kao zločine protiv čovečnosti.

Haško tužilaštvo je u žalbi ocenilo da je oslobađajuća presuda Šešelju „nerazumna“ i „neobrazložena“, što je bio i argument sudije Latanci.

Po Tužilaštvu, prvostepeno veće je propustilo da razmotri mnoge važne dokaze, da se izjasni o ključnim pitanjima i da navede na kojim je pravnim propisima zasnovalo oslobađajuću presudu.

Mnoge greške koje su sudije počinile u potpunosti obezvređuju čitavu prvostepenu presudu, tvrde tužioci.

Kao najznačajniju grešku, tužioci su naveli zaključak iz presude da, uprkos obilju dokaza, u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH nije bilo nije bilo sistematskih i raširenih napada na civile.

Takođe, prvostepeno veće je, po tužiocima, pogrešilo kada nije odbacilo, već usvojilo Šešeljev argument da nije bilo progona civila, već da su oni bežali iz ratnih zona i da su autobusi kojim su prevezeni bili obezbeđeni kao „humanitarni gest“.

Tužilaštvo je naglasilo i da su sudije potpuno zanemarile dokazni materijal o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata u kojem je Šešelj učestvovao, ne razmotrivši dokaze o obrascu zločina i nameri koju je Šešelj delio sa ostalim učesnicima.

Tužilaštvo je ocenilo i da je prvostepeno veće pogrešno protumačilo činjenice, zbog čega je ceo postupak nepropisan i pravda nije zadovoljena.

Žalbu tužilaca na oslobađajuću presudu Šešelju razmatraće apelaciono veće kojim predsedava američki sudija Teodor Meron, koji je i predsednik sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala.

Haški sud je, ranije, Šešelju ostavio mogućnost da u raspravi učestvuje iz Beograda, posredstvom video veze, ukoliko ne bude želeo da putuje u Hag.

Ukoliko ne bude prisustvovao raspravi, sud će Šešelju dati mogućnost da na tužiočevu žalbu odgovori u roku od 10 dana pošto primi zapisnik sa zasedanja na srpskom jeziku.

Haški tribunal je Šešelja u novembru 2014, pre izricanja prvostepene presude, pustio na privremenu slobodu zbog toga što je oboleo od tumora na jetri.Šešeljnije prisustvovao izricanju prvostepene presude.