Nekadašnji lider DS Bojan Pajtić kaže da je propuštena prilika da se ujedini opozicija i da se nešto promeni na beogradskim izborima, i da takve prilike neće biti skoro. Ovako razbijena opozicija nema šanse da izazove vlast, naveo je. Tadićevo pozivanje na ujedinjenje DS ocenio je kao zadocnelo, dok Dragoljub Mićunović kaže da je to moguće.

Bliže se beogradski izbori, a već sada imamo tri kandidata za gradonačelnika koji su proistekli iz Demokratske stranke – lider DS-a Dragan Šutanovac, ali i Dragan Đilas i Aleksandar Šapić. Istovremeno, nekadašnji predsednik demokrata Boris Tadić poziva na ujedinjenje Demokratske stranke.

Da li je ujedinjenje moguće, da li je poziv stigao u pravo vreme?

Bojan Pajtić, nekadašnji predsednik DS, kaže da je uvek dobra vest kada postoje integrativni procesi na političkoj sceni, ali problem je, ističe, što je ta tema odocnela, jer imamo beogradske izbore „koji su tema nad temama“.

Propuštena je prilika kada govorimo o ujedinjenju da se na primeru beogradskih izbora napravi „kopernikanski obrt“, da se ograniči vlast Aleksandra Vučića tako što će opozicija da pobedi. Kaže da se zalagao da se svi sliju u jednu listu, na čijem čelu bi bio Dragan Đilas, koji je najbolje pozicioniran kandidat, prema njegovom mišljenju.

Morate da imate gradonačelnika koji može da izazove vlast, a on jeste kandidat koji ima najviše glasova, i njegova pobeda na beogradskim izborima mogla bi da bude prekretnica, dodao je.

Očekivao sam da će na beogradskim izborima biti istorijska prilika da se nešto u Srbiji promeni i ta prilika neće da se dogodi ponovo, naveo je.

Opozicija ovako razbijena nema šanse da ozbiljno izazove vlast, jer nema medijske, ni finansijske, ni logičke pretpostavke da pobedi.

Govoreći o kampanji opozicije, kaže da je nema, i da je u medijima teško videti predstavnike opozicije, a i kad se prenesu izjave da su istrgnute iz konteksta, u većini televizija i u novinama. Dodao je i manipulaciju strahom da će ljudi u javnom sektoru da budu otpušteni, ako ne glasaju za vladajuću stranku.

Govoreći o srpskoj političkoj sceni, Pajtić je konstatovao da imamo problem doživljaja politike kao nečeg što je permanentna profesija, što nije slučaj u drugim državama.

To grčevito nastojanje srpskih političara da po svaku cenu budu u politici, gde se na veštački način i na silu održavaju u životu, to mišljenje da su nezamenljivi na političkoj sceni – to je jedan od ključnih problema, dodaje.

„Većina na političkoj sceni je za neku vrstu političke penzije“, dodao je.

Mićunović: Moguće je

Jedan od osnivača DS Dragoljub Mićunović kaže da je to moguće, da nema nekih posebnih prepreka osim volje članova stranke i onih koji imaju većeg uticaja u stranci.

Kaže da dosadašnje razmirice između nekadašnjih funcionera stranke nisu problem, ali da je potrebna šira debata unutar DS: „Da vidimo malo šta je demokratija, mi smo postali robovi personalizovane stranke. Sve stranke su zalepile ime i postale kao neka preduzeća, ali preduzeće ima vlasnika, a stranka nema vlasnika. Svaki odbornik u Babušnici mora da zalepi pored ime Vučića… Ta personalizacija je suprotna demokratiji, a ako jača vladavina jednog čoveka, tu slabi demokratija“, naglašava gost Dana uživo. 

Mićunović konstatuje da su protiv DS radili mnogi u prošlosti, a da je poslednjih pet, šest godina ona glavna meta, da su uvek gledali da je razbiju, jer je, kako kaže, neka vrsta brenda, jer je donela dem program od koga nije odustala. „Sva današnja demokratska načela i evropska politika je tada postavljena. Tu politiku prihvataju i oni koji su bili protiv nje“, dodaje.    

Komentarišući demokratske stranke uopšte, kaže da, osim personalizacije, veliki problem predstavlja i opasnost stvaranja oligarhije unutar partija, a da članstvo gubi moć. „Demokratske stranke moraju da ugrade instrumente koji će da onemogućavaju da se otuđe od članstva“, istakao je Mićunović.  

Govoreći o beogradskim izborima, kaže da kampanja još nije počela, a da dosadašnje analize rejtinga stranaka treba uzeti s rezervom, jer tek treba da se čuje ko s kakvim programom izlazi.

„Smatrao sam da bi Đilas mogao da bude dobar kandidat, ali da ga podrži DS kojoj je bio predsednik, a posle druge stranke“, naveo je Mićunović. Sada je to, ocenjuje, kao neka vrsta korporacije.  

Mi smo izbore za skupštinu Beograda, pretvorili u izbore za gradonačelnika, to mi se nije dopalo, govorio sam dajte liste kandidata, dodaje.

Čekamo kampanju, videćemo ko šta nudi, ko će nuditi bajke, kao SNS do sada, a ko rešenja, kaže gost N1 i dodaje da Beograd ima mnogo problema. Apsolutno je siguran u to da će DS preći cenzus.

Potreban je program i to da se s građanima taj program proverava, rekao je o DS. Poručio je da je potrebno što više susreta s građanima. Razlika između stranaka i pokreta je, pre svega, što stranke imaju infrastrukturu, članstvo, dodaje. Nedostatak partija, kaže, u tome je što se više ne razovara s građanima kad prođu izbori, a naglašava da građani imaju mnogo komunalnih problema.

Mićunović: Naša država nije demokratska

Priznajem da naša država nije demokratska, ona ima podelu vlasti, međutim, imamo jednu pojavu koja nije samo naša ovde, nego se pojavljuje u mnogim zemljama – da izvršne vlasti žele da prigrabe što je više moguće vlasti, navodi Mićunović. Kaže da tako dolazi do entropije vlasti i da se na taj način javljaju ambicije za autoritarnom vlasti, što, kako kaže, „imamo i ovde“.  

„Ovde imamo jedan pokušaj da se parlament eliminiše bilo kakavog značaja i da se uzurpira najveći deo javnosti, medija… U svakoj kampanji od 4 do 10 puta imaju više nastupa u medijima akteri vladajuće stranke“, navodi Mićunović.  

Poredio je Vučićevu i Tadićevu vlast. „Kod Tadića nije bilo ambicije da zamenjuje vladu“, konstatovao je i dodao: „Tadić nikad nije to radio da se svi protivnici nagrde na konferencijama za štampu… I vlast kritikuje, kao da je opozicija, one prethodne, kao da je to njihov zadatak, a njihov zadatak je da daju odgovore“, istakao je.  

Demokratske stranke, sve, moraju da brane demokratiju, postoji jasna uloga opozicije i sloboda kritike, naveo je jedan od osnivača DS.

Dovoljno je da bilo ko iz opozicionih krugova kaže nešto na javnom servisu, stiže u roku od pola sata saopštenje sa najstrašnijim kleveta, dodaje. Ističe i da oni koji vode parlament ne smatraju da svaki poslanik, bilo vlasti bilo opozicije, predstavlja suverenitet jednako. 

To nije zdravo, nema demokratije, zaključuje Dragoljub Mićunović.