Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić ocenio je u Novom danu da će, ako se usvoji predloženi Nacrt izmena Ustava u oblasti pravosuđa, biti nastavljen politički uticaj na pravosuđe - vršiće se samo drugačijim kanalima, dodavši da će biti "šteta da se prokocka ova prilika jer se Ustav ne menja svaki čas".
Majić podseća da je osnovna primedba Evrope bila prisustvo Ministar pravde i predstavnika Narodne Skupštine u Visokom savetu sudstva jer je to bio direktan vidljiv formalni kanal mogućeg uticaja prilikom izbora sudija.
POVEZANE VESTI
Prema predlogu izmene Ustava, menja se sastav i broj članova u Visokom savetu sudstva. Majić ističe da su dve vidljive promene kad je reč o tome – Savet će imati manji broj članova, 10 umesto 11 koji se koristi kod tela koja odlučuju da bi se lakše postizala većina, kao i to da će sudija biti manje.
„BIće ih pet u odnosu na sedam koliko ih je bilo ranije, a da će drugu polovinu činiti takozvani istaknuti pravnici koje će birati Narodna Skupština. Termin ‘istaknuti pravnik’ višestruko se u našem životu pokazao kao termin koji praktično da nema značenje. Na žalost, nemamo mi ni veliki broj onog što bi zaista bilo istaknuti pravnici, ali se to više zloupotrebljava, može se tu staviti svašta“, ocenio je Majić.
Prema njegovim rečima, najveća opasnost je da će se „upravo preko tih ljudi, za čiji izbor nema preteranih kriterijuma, vršiti čak možda i intenzivniji pritisak na sudstvo“.
„Ovakvo rešenje, paradoksalno, ne isključuje ni mogućnost prisustva ministra pravde. Dovoljno će biti, primera radi, da skupštinska većina kaže da je neki budući ili sadašnji ministar istaknuti pravnik i da ponovo vidimo i tu figuru u Visokom savetu sudstva“, navodi Majić.
On dodaje da je, suprotno najavama, „drugoj polovini“ data i veća snaga kod glasanja.
„Predsednik Visokog saveta biraće se iz redova ‘istaknutih pravnika’, a u slučaju podele glasova biće dovoljno da je petoro članova glasalo za odluku, ako je među njima i predsednik“, objašnjava on.
Majić kaže da je druga krupna novina to da je Pravosudna akademija uneta kao obavezni uslov za izbor sudija.
„Nigde u Evropi nemamo situaciju da je obrazovna institucija uvedana kao ustavna kategorija. Sudije koje se prvi put biraju će moći da konkurišu isključivo ako su završili Pravosudnu akademiju. To bi možda bilo i dobro kad bi ona posedovala garancije nezavisnosti, šta više značajan uticaj ima vlada koja bira tri člana Upravnog odbora“, rekao je Majić.
Dodaje da će na taj način Pravosudna akademija vršiti određenu preselekciju budućih sudija.
„Vi ćete samo kroz ta vrata moći da uđete, da postanete sudija. Ti ljudi koji odlučuju ko čć upisati Pravosudnu akademiju postaju ljudi koji će nam praktično birati sudije“, ističe on.
Prema njegovom mišljenju, Pravosudna akademija u dosadašnjem radu nije pokazala da zavređuje tako važnu ulogu i naglašava da bi najbolje rešenje bilo utvrditi jasne kriterijume za izbor sudija, kao i obezbediti javan razgovor sa kandidatima.
Od početka debate o Ustavu, kaže Majić, postavilo se kao centralno pitanje promena šta će reći Venecijanska komisija.
„Ono jeste važno, ali za nas nije na prvom mestu, ovde će živeti građani Srbije. Ako budu ostavljena ovakva rešenje mislim da će se loše reflektovati na naš život. Ako Venecijanska komisija bude reagovala kao do sada, siguran sam da naći ozbiljnije zamerke“, smatra Majić.
Majić se nada da predlog koji je iznet neće biti i konačna verzija, ali dodaje da se ipak boji da će u najvećem delu postati konačni tekst.
„Jer, pravac koji vidimo ne ostavlja nadu da će se vratiti na ono što je struka od početka govorila, da se pravosuđe prepusti sudijama i sudovima. Verzija može biti bolja kad sazri svest da ideja slobodnog pravosuđa nije tu zbog Brisela već zbog potrebe društva“, zaključio je on.
