Odvajanje Kosova i Metohije od Srbije je suprotno međunarodnom pravu, ali pravna praksa u ovom domenu nije i međunarodna praksa, izjavio je u emisiji Sedmica Radio Beograda profesor Tibor Varadi.

„Činjenica je da u ovom trenutku Kosovo i Metohija de fakto nije deo Srbije. Ono se mimo međunarodnog prava odvojilo od Srbije. Argumentaciju da „treba da sačuvamo Kosovo“ možemo emotivno da razumemo, ali teško je sačuvati nešto što u ovom času nije u našem posedu, jer ni administrativna ni sudska ni zakonodavna vlast tamo nije srpska“, rekao je Varadi.

Prema njegovoj oceni, tu je vrlo teško doći do pravog strateškog opredeljenja.

„Šta je najmudrije? Da li graditi odnose na de fakto stvarnosti, ili na osnovu željene stvarnosti? Odgovor nije lak, ali trebalo bi imati u vidu da, pravedno ili ne, Kosovo u ovom času nije deo Srbije“, rekao je Varadi.

Varadi smatra da 2018. neće biti godina raspleta.

„To bi bilo lepo, ali mislim da nije realno. Ali, ne bi trebalo zaboraviti da na Kosovu i Metohiji postoji srpski živalj, sa svojim sudbinama i teškim životom, da postoje izuzetna kulturna blaga a to se može i treba čuvati, bez obzira na to da li je Kosovo de fakto deo Srbije ili ne. Tu ne treba ublažavati zahteve ili popuštati. Srbi na Kosovu imaju pravo na svoj identitet, jezik i kulturu, čak iako Kosovo i Metohija nije deo Srbije. Tu nema dileme, a argumentacija „da sačuvamo Kosovo“ se, čini mi se, malo odvojila od realnosti“, ocenio je Varadi.

Kad su u pitanju pravno obavezujući sporazumi, on je rekao da, ako je sporazum međunarodni, onda je on uvek pravno obavezujući.

„Sa Kosovom i Metohijom imamo dosta sporazuma. Njihova sadržina podložna je različitim interpretacijama. Koliko vidim, obe strane nastoje da se stvori rešenje koje omogućava normalan život, a koje ne znači nedvosmisleno prihvatanje. Sporazumi u Briselu imaju za cilj kompromis, ali mislim da nisu blizu rešenja. Mislim da još nismo blizu sporazuma koji bi mogao da znači – e sad smo se dogovorili“, rekao je Varadi. 

Prema njegovom mišljenju, opcija zamrznutog konflikta nije nezamisliva, ali da bi bilo bolje da se dođe do rešenja. 

Unutrašnji dijalog, koji je pokrenuo predsednik Vučić, prema Varadiju ima smisla, jer je „dobro da o jednoj bolnoj i teškoj temi čujemo druga mišljenja i čujemo svoje mišljenje u svetlosti drugih mišljenja. Dijalog je u redu. Akademija medjutim neće imati jedinstveno mišljenje, jer je to političko mišljenje, a Akademija nije politički akter. Akademija će ohrabriti akademike da govore i iznesu stav, ali zajedničkog mišljenja neće biti i to je dobro“.

U vezi sa tužbama bivših jugoslovenskih republika, akademik Varadi veruje da su one prošlost. 

„Mislim da su tužbe pred Međunarodnim sudom pravde prošlost. Pre godinu dve, pominjala se revizija tužbe BiH protiv Srbije, a sad je to potpuno zaboravljeno. Ta revizija nije imala nikakvu šansu i nije bila potrebna neka velika mudrost da bi se to uočilo. Sad se govori o nekoj Hrvatskoj tužbi protiv Srbije. Mislim da je i to nerealno. Sporovi među državama nemaju smisla. S druge strane, individualna odgovornost još ima smisla. Na primer, početak suđenja na Kosovu kosovskim Albancima koji su počinili zločine. To ima smisla, ali to ne bi trebalo da otruje odnose među državama“, zaključio je Varadi.