U čijoj fioci čeka Zakon o rodnoj ravnopravnosti

Na usvajanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti, Srbija čeka više od dve godine. Nacrt Zakona je stopiralo Ministarstvo rada koje je tražilo potpuno novi tekst.

Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović kaže da posle primedbi iz ministrastva Zorana Đorđevića, koje naziva paušalim, nisu dostavljena konkretna mišljenja, te da je nacrt zakona sada u rukama premijerke Ane Brnabić.

“Ja mislim da je sada vreme da se donose odluke, odluke su sada sigurno na stolu predsednice Vlade, ono što sam ja mogla da uradim kao potpredsednica vlade i kao predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost ja sam uradila, svako od nas, od ministara, donosi odluke svaki dan, tako i da očekujem odluke i od predsednice Vlade”, poručila je Mihajlović.

Dokle je u svojim odlukama premijerka stigla, nepoznato je. Na pitanja TV N1, do početka Dnevnika u 19h, iz njenog kabineta odgovora nije bilo. A stavljanje zakona po strani, prema oceni Biljane Maletin iz Ženske platforme ukazuje samo na jedno - Vlada je nespremna da usvoji zakon, jer nije zainteresovana da suštinski radi na politikama i merama za unapređenje rodne ravnopravnosti.

“31. decembra su završene konsultacije da bi taj Nacrt zakona bio na stolu premijerke, zapravo bi trebalo da se Radna grupa već sastala nekoliko puta i da taj stvarni, konačni Nacrt bude objavljen, to se sve nije dogodilo. Tako da ta izjava da će Zakon biti donet vrlo brzo i da će premijerka donositi odluku o tome da li će ući u proceduru ili ne, mi ne deluje stvarno”, kaže Maletin.

Predsednik skupštinskog Odbora za ljudksa i manjinksa prava Meho Omerović je rekao da je Srbija u odnosu na zemlje u regionu napravila zanačajan pomak kada je u pitanju uključenost žena u politički život, ali da je i dalje ostalo problematično njihovo učešće u lokalnim samoupravama.

“U 169 opština u Srbiji, mi imamo samo 12 žena koje su predsednici opština, imamo samo 14 žena koje su zamenice predsednica opština i ono što je mnogo značajnije u opštinskim većima, tamo gde je ta neka operativna vlast, na čelnim funkcijama posebno nadzornih odbora javnih preduzeća, mi nemamo ni 10 odsto žena koje su direktori javnih preduzeća”, ističe Omerović.

Usvajanje novog zakona bi između ostalog omogućio ženama da budu u ravnopravnom položaju sa muškarcima, da ravnopravnost bude tema kojom će se baviti i poslodavci kako bi smanjili diskriminaciju za oba pola na tržištu rada.