Indeks Ekonomista: Srbija u kategoriji manjkavih demokratija

U izveštaju za 2017. godinu Srbija je kao i prethodne godine svrstana u kategoriju "manjkavih demokratija" dok je u domenu slobode medija ocenjena kao "prilično neslobodna".

"Manjkava demokratija" znači da u zemlji postoje izborne slobode i da se poštuju osnovna prava, ali da postoje slabosti u drugim aspektima demokratije, poput narušavanja medijskih sloboda, problema u upravljanju, nedovoljne političke kulture i niskog nivoa političkog učešća. U tu kategoriju svrstana je i većina zemalja regiona, dok su neke, kao Crna Gora, u grupi "hibridnih režima". 

Posmatrano unutar regiona Istočne Evrope, Srbija se po Indeksu demokratije nalazi na 12. mestu od 28 zemalja. Najbolji rezultat ostvaren je u sekciji izborni proces i pluralizam, a najlošiji u političkoj kulturi.Slovenija i Hrvatska su ispred, dok su ostale balkanske zemlje iza Srbije. Rusija, koja je ocenjana kao autoritarna zemlja, je na 22. mestu, a dno tabele zauzimaju uglavnom zemlje bivšeg SSSR-a. 

Među tzv. "manjkavim demokratijama" u regionu jedino Bugarska u 2017. ne beleži pad – koji je povezan sa smanjenim poverenja javnosti u vladu i političke partije. Ekonomistov Indeks demokratije pokazuje i globalan pad demokratije u poslednjih godinu dana – u 2016, bio je 5,52, a u 2017. godini 5,48 odsto. 

U 89 zemalja došlo je do pada u ukupnom skoru 2017. u poređenju sa prethodnom godinom, što je tri puta više od broja zemalja koje su zabeležile napredak i predstavlja najgori rezultat od 2010-11, nakon globalne ekonomske i finansijske krize. Ostale zemlje beleže stagnaciju, odnosno bez promena su u poređnju sa 2016. 

Kao glavni razlozi ovakvom rezultatu su, prema istraživanju, pad učešća u politici i na izborima, slabo funkcionisanje vlada, pad poverenja u institucije, slab angažman glavnih stranaka, povećanje uticaja neizabranih organizacija i stručnih tela koje ne snose nikakvu odgovornost, povećanje jaza između političkih elita i glasačkog tela, smanjenje slobode medija, erozija ljudskih i građanskih prava i ograničavanje slobode govora. 

Globalno gledano, gotovo polovina čovečanstva živi u nekoj vrsti demokratije, ali svega 4,5 odsto uživa puni oblik tog uređenja, što je u odnosu na izveštaj za 2015. znatno smanjenje, uglavnom zato što su SAD skliznule iz pune u "manjkavu demokratiju" 2016, nakon izbora Donalda Trampa za predsednika i time izazvanog smanjenja poverenja u institucije sistema. 

Ovo indeksiranje počelo je 2006. godine i u poređenju sa tim periodom, Srbija je sa 6,62 pala na 6,41 odsto. Ispred Srbije su Slovenija i Hrvatska, a iza su Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Albanija, ali sve te zemlje beleže manji ili veći pad. U fokusu istraživanja za 2017. bila je sloboda medija širom sveta i izazovi s kojim se suočava sloboda govora u većini zemalja.

Od svih zemalja, samo 30 je u kategoriji potpune slobode medija, u 40 ih je ta sloboda ocenjena kao delimično slobodna, prilično neslobodni mediji su u 50 zemalja, a neslobodni u 47. Procentualno gledano, svega 11 odsto svetske populacije uživa privlegiju slobode medija, dok više od polovine, 54,8 odsto ljudi u 58 odsto zemalja živi uz prilično neslobodne i neslobodne medije. 

Država, kaže se u EIU istraživanju, u mnogim zemljama igra važnu ulogu u ograničavanju slobode medija i govora. I u demokratskim zemljama, kao i u autoritarnim, uvode se zakoni protiv klevete, prevencije terorizma, blasfemije i "govora mržnje", kako bi se ograničila sloboda govora.

Tu slobodu ugrožavaju i oni koji tvrde da njih niko nema pravo da napada.