U Beogradu - nova runda unutrašnjeg dijaloga o Kosovu. Moguća rešenja nudili su stručnjaci za bezbednost, penzonisani pripadnici vojske, među njima i jedan haški osuđenik. Ministar odbrane reagovao je na najave da će pre ulaska u Evropsku uniju, Srbija morati da potpiše pravnoobavezujući sporazum sa Prištinom.

Tvrdi – rešenje kosovskog problema neće biti uzrokovano putem ka Uniji.

Čovek koji je predvodio delegaciju Beograda u briselskim pregovorima, za pravnoobavezujući sporazum sa Prištinom kao da nikada nije čuo.

„Za taj famozni pravnoobavezujući sporazum, ipak, morate da pitate birokrate iz Brisela“, kaže Marko Đurić, šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Ako pitate ministra odbrane, on je za to da se birokrate iz Brisela, u slučaju Kosova ništa ne pitaju.

„Rešavanje srpskog nacionalnog pitanja nećemo prepustiti evropskim birokratama. To je naš posao“, navodi ministar Aleksandar Vulin.

U taj posao u poslednja tri meseca, pod okriljem unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, uključili su se stručnjaci iz raznih oblasti. U najnovojoj rundi – stručnjaci za bezbednost. Predlažu – od poznatih ideja poput referenduma, do takozvane politike malih koraka.

„Koja zahteva strpljenje, umešnost, istrajnost, a nipošto ne neko donošenje trajnog rešenja ili neko prelamanje preko kolena, neke velike istorijske geste, nekog velikog istorijskog DA“, kaže Vladimir Cvetković sa Fakulteta za bezbednost.

„Jedan novi pristup kvalitativno, a podrazumeva poziciju iskrenog partnera sa albanskim faktorom u uspostavljanju stabilnih bilateralnih odnosa i saradnje“, predlog je Veljka Blagojevića iz Instituta za strategijska istraživanja.

„Kao moguće rešenje srpsko-albanskih odnosa, koje bi bilo dugoročno stabilno i izvodljivo, mogla bi da bude suštinska autonomija i to kao izraz federalnih odnosa Srbije i Kosova i Metohije“, navodi Vinko Pandurević, bivši komandant Zvorničke brigade.

I tako smo – kako urediti srpsko-albanske odnose čuli i od Vinka Pandurevića – bivšeg komandanta Zvorničke brigade, koji je u Hagu pravosnažno osuđen na 13-godišnju zatvorsku kaznu, za zločine u Srebrenici.

„Mislim da će to obogatiti našu diskusiju, dati joj jedan kvalitet, koji je dostojan značaja teme, kakav postoji“, kaže na to Marko Đurić.

N1: Vi mislite da je njegova biografija nesporna da govori o pitanjima Kosova?

Đurić: „Ne mislim da sam ja prava adresa za to pitanje“.

N1: Pa vi organizujete ove okrugle stolove…

Đurić: „Ne bavim se biografijama učesnika. Ono što je za nas veoma važno to je da se čuju najrazličitiji stavovi od ljudi koji imaju najrazličitija i životna i profesionalna iskustva i mislim da smo u tome za sada uspeli“.

Uspeo je i Aleksandar Vulin, da od svih učesnika ove runde unutrašnjeg dijaloga ponudi najsmeliju ideju, tvrdi kao lični politički, a ne kao stav ministra u Vladi.

„Proces zaustavljanja Velike Albanije mora da započne upravo na KIM. Trajno i sigurno razgraničenje između Srba i Albanaca mora da se uspostavi na prostoru Kosova i Metohije“, naveo je Vulin.

Da li je razgraničenje jednako podeli, Vulin nije želeo da odgovori. Umesto toga poruka da bi rešenje za Kosovo trebalo da bude deo rešenja ukupnog nacionalnog pitanja Srba na Balkanu.