Na današnji dan pre 19 godina počeli su vazdušni napadi NATO na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, koji su trajali 11 nedelja i u kojima je, prema nezvaničnim podacima, poginulo oko 2.500 civila i oko 1.000 policajaca i vojnika.

Devetnaesta godišnjica obeležava se polaganjem venaca i cveća na spomenike poginulih, a centralna manifestacija povodom Dana sećanja na stradale u NATO agresiji održana je u Aleksincu, u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović položio je u Ulici kneza Miloša u Beogradu venac na spomen – ploču pripadnicima MUP-a koji su poginuli u NATO bombardovanju 1999. godine i poručio da je obaveza uvek se sećati njihove žrtve.

„Danas obeležavamo sećanje na sve pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova koji su dali svoje živote za nešto što je najznačajnije za Srbiju, našu slobodu. Ti ljudi su tokom NATO agresije branili svoju zemlju, borili se i u toj borbi dali svoje živote. Želim da izrazim poštovanje prema ljudima koji su u tim teškim danima bili uz svoju zemlju, borili se za nju, branili je i koji su svojim životima pokazali kako se voli Srbija“, rekao je Stefanović, a prenosi MUP.

Ministar je istakao da je obaveza uvek se sećati njihove žrtve i brinuti o njihovim porodicama.

On je najavio da će se ove godine podići spomenik svim poginulim policajcima, jer i na taj način Srbija želi da im se oduži za njihovu čast, poštenje i za sve što su uradili za građane Srbije, boreći se svakoga dana za njihovu bezbednost.

Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović izjavila je da sve žrtve i uništena zemlja NATO agresijom obavezuju sve koji danas vode Srbiju da nikada više ne dozvole da ponovo se uruši budućnost i uđe u sukob sa najmoćnijim zemljama sveta.

„Srbija danas ne želi sukobe ni sa kim, želimo kompromisno rešenje za pitanje Kosova, koje je više desetina godina gurano pod tepih, jer želimo bolju budućnost za neke nove generacije i Srba i Albanaca“, navodi se u saopštenju iz kabineta potpredsednice Vlade.

Položeni venci ispred KBC „Dragiša Mišović“

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali položio je venac na mesto stradanja vojnika Gardijske brigade i pacijenata KBC „Dragiša Mišović“ povodom obeležavanja devetnaestogodišnjice od početka NATO bombardovanja Beograda i Srbije, prenosi Beoinfo.

Vence su položili ministar odbrane Aleksandar Vulin i predstavnici KBC „Dragiša Mišović“ na čelu sa pomoćnikom direktora Momčilom Jakovljevićem.

Gradonačelnik je podsetio da je od početka NATO agresije prošlo 19 godina, ali da Beograd i Srbija ne zaboravljaju svoje žrtve.

„Na današnji dan pre 19 godina NATO agresor je bombardovao Kliničko-bolnički centar Dragiša Mišović. Tom prilikom poginulo je sedam gardista i troje pacijenat. Danas im odajemo počast i nastavljamo da čuvamo uspomenu na njih, ali i sve druge koji su izgubili živote tokom NATO agresije. Srbija je danas u potpunosti drugačija zemlja, koja se za sebe i svoju decu bori ekonomijom, izgradnjom novih kilometara auto-puteva i železničkih pruga, novih fabrika i otvaranjem novih radnih mesta. Na taj način želimo da ostavimo ratna razaranja i strahote iza nas, a da u sadašnjosti gradimo bolju budućnost za našu decu“, rekao je Mali.

Ministar Aleksandar Vulin je istakao da je NATO agresija strašan zločin, za koji niko nikada nije odgovarao.

„U pitanju je zločin nad slobodnim i suverenim narodom, koji svojom istorijom i životom tako nešto nije zaslužio. Dokle god neko za ovaj zločin ne bude odgovarao ili se bar ljudski pokajao, nećemo moći da ostavimo sve ovo iza nas, nećemo moći da zaboravimo, niti oprostimo“, poručio je Vulin.

KBC „Dragiša Mišović“ raketiran je 20. maja 1999. godine, 50 minuta posle ponoći. U tom napadu stradali su vojnici Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Miljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tankosić, kao i pacijenti Branka Bošković, Zora Brkić i Radosav Novaković.

Obeležena godišnjica bombardovanja ispred RTS-a

Zamenik gradonačelnika grada Beograda Andreja Mladenović položio je venac na spomen-obeležje „Zašto“ u Tašmajdanskom parku radnicima RTS-a poginulim u NATO bombardovanju Srbije 1999. godine.

Mladenović je istakao da je 24. mart dan tuge i sećanja na sve one koji su stradali u bombardovanju NATO pakta i agresiji 1999. godine i svega što je učinjeno tokom osamdeset dana bombardovanja.

„Razrušeni su mostovi, putevi, bolnice, škole. Puno tih objekata je obnovljeno, ali ne možemo da vratimo ljudske žrtve. Danas na ovom mestu, kod zgrade RTS-a gde je 23. aprila stradalo 16 radnika radeći svoj posao moramo da im odamo poštu, a s druge strane i da upozorimo da se nikada i nikome ovako nešto ne sme desiti. Odgovor na ovo pitanje koje stoji na spomeniku dobijamo svakoga dana, jer svakodnevno raste pritisak na našu zemlju i naš narod. Naše je da ne zaboravimo i da ne dozvolimo da se ovako nešto ponovi, da ovakvu agresiju pretrpi jedna suverena i demokratska zemlja kao što je to pretrpela naša zemlja pre 19 godina“, rekao je Mladenović.

Vence su na spomen obeležje „Zašto“ položili su i generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević, predstavnici Ministarstva kulture i informisanja kao i predstavnici porodica radnika stradalih 23. aprila 1999. godine.

Venci na brdu Straževica

Na brdu Straževica u Beogradu položeni su venci i odata je počast žrtvama napada NATO na SRJ, koji je počeo na današnji dan pre 19 godina.

Vence su na spomen obeležje „Glasnik sa Straževice“ položili ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić, predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević, predstavnici Opštine Rakovica i porodice poginulih.

Antić je kazao da će „se ova generacija svim snagama boriti za mir“ i da „u Srbiji više nikada ne bude stradanja“.

„Straževica je simbol razaranja, ali i otpora, žilavosti i upornosti srpskog naroda“, kazao je Antić i dodao da je „dužnost svih da s posebnim pijetetom odaju počast onima koji su dali život za slobodu Srbije“.

On je kazao da veruje da će se u Srbiji i dalje negovati patriotizam, ali da se „patriotizam više nikada neće ogledati u tome da se daju životi za Srbiju, već da se živi za Srbiju“.

„Mi ćemo Srbiju razvijati na osnovu mira, stabilnosti, ekonomskog razvoja i boljeg kvaliteta života, ali nikada nećemo zaboraviti i uvek ćemo odavati počast žrtvama koje su dale živote za slobodu Srbije i tokom NATO agresije i svih oslobodilačkih ratova“, istakao je ministar.

Antić je kazao da Vlada Srbije ima posebnu odgovornost da pomaže porodicama poginulih i ranjenih u napadu NATO.

Na Straževici je bila reporterka N1 Marija Komazec:

Cveće na spomen-obeležje Milici Rakić

Nа spomen-obeležje Milici Rаkić u Tаšmаjdаnskom pаrku položeni su venci povodom 19 godina od početkа NATO bombаrdovаnjа SRJ.

Trogodišnja Milica Rakić je poginula od gelera rakete NATO koja je pogodili kuću u beogradskom naselju Batajnica.

Grаdski menаdžer Gorаn Vesić je položio venac i kazao da „moždа uprаvo smrt mаle Milice Rаkić, ispred čijeg spomenikа stojimo nа nаjbolji nаčin odslikаvа bezumnost te аgresije“, u kojoj je poginulo 2.500 ljudi, od togа 79 dece, preneo je Beoinfo.

Vesić je rekao da je dužnost svih dа ne dozvole dа se Srbiji ikаdа više desi dа se nаđe nа udаru nаjjаčih, bez zаštite i bez mogućnosti dа se odbrаni.

Godišnjica bombardovanja obeležena i u Nišu

Pаrаstosom i polаgаnjem venаcа kod Spomen-kаpele žrtvаmа rаtovа od 1991. godine i Spomenika žrtvаmа NATO bombаrdovаnjа SR Jugoslavije 1999. godine, u Nišu je obeleženo 19 godina od početka bombardovanja.

U Nišu je od bombardovanja poginulo 56 ljudi, a od 250 ranjenih, mnogi su ostali teški invalidi.

Na Niš je, pored broja raketa i bombi, bačeno i 400 kasetnih bombi, zabranjenih međunarodnim konvencijama.

Od kasetnih bombi je kod gradske pijace i Kliničkog centra poginulo 16 građana, a ranjeno više od 70.

Počast su im danas odali rođaci, komandant Kopnene vojske, general-potpukovnik Milosav Simović i drugi oficiri Vojske Srbije, predstavnici policije, gradske, opštinske i okružne vlasti, kao i Srpsko-ruskog humanitarnog centra i boračkih udruženja.

Gradonačelnik Niša je rekao da „ne zaboravljamo 78 dana ubijanja, smrti i rušenja“ i da „danas imamo Srbiju koja se gradi, razvija i bori za mesto u regionu koje joj pripada“.

Sećanje na žrtve bombardovanja u Čačku

Godišnjica NATO bombardovanja obeležena je i u Čačku, gde su pred Spomenik žrtvama rata od 1991. do 1999. godine u Malom parku položili predstavnici lokalne i okružne vlasti, vojske, policije i Udruženja ratnih vojnih invalida, uz prisustvo sveštenstva i više desetina građana.

U bombardovanju NATO avijacije Čačak je pogođen 47 puta, a poginulo je šestoro ljudi.

Vojna kompanija „Sloboda“ je bila 80 odsto trajno ili privremeno onesposobljena.

Više od 98 odsto proizvodnih pogona fabrike „Cer“ je srušeno i njenih 817 radnika je ostalo bez posla.

Materijalne štete su bile velike i u Tehničkom remontnom zavodu, preduzećima „Mehanizacija“, „Prvi oktobar“, „Naftagas“.

Potpuno je bilo uništeno, onesposobljeno za stanovanje ili je pretrpeo manje štete ukupno 2.800 stambenih objekata.

U dvoipomesečnom bombardovanju na teritoriju Moravičkog okruga, kojeg čine Čačak, Gornji Milanovac, Lučane i Ivanjica, pala su 273 projektila, od kojih 215 na preduzeća u ta četiri grada, a 58 na druge objekte, livade i šume. 

U bombardovanju SRJ, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, zdravstvene ustanove, medijske kuće i vojni objekti.

Akcija NATO, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.

Bombardovanje Jugoslavije okončano je Kumanovskim sporazumom 9. juna 1999. godine. 10. juna usvojena je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, nakon čega je usledilo povlačenje vojske i policije iz pokrajine i ulazak međunarodnih vojnih trupa.

Prema podacima UNHCR, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a vratilo se oko 800.000 izbeglih Albanaca.