Jugoslovenski piloti - heroji u odbrani Beograda 1941.

Bila je nedelja, 6. april 1941. godine, 6.30 ujutru, bez objave rata, sile Trećeg rajha napale su Kraljevinu Jugoslaviju. Iz nemačkih aviona na Beograd je izručeno 440 tona bombi. Vojnim pučem 27. marta 41. Jugosloveni su pokazali da su protiv pakta sa Silama Osovine. To je bio razlog da lično Hitler naredi da se Beograd napadne.

"Hitler je smatrao da treba da budu kažnjeni oni koji su, prema njegovom tumačenju, remetili mir, planirana je operacija Odmazda i 6. april bio je početak tog velikog napada. Prema zvaničnoj informaciji poginulo je 2.274 građanina, inače procene idu do 4 i 6 hiljada stradalih. Uništeno je oko 670 zgrada", kaže istoričar Čedomir Antić.

Među potpuno uništenim zgradama bila je i riznica kulturnog identiteta napadnutog naroda - Narodna Biblioteka na Kosančićevom Vencu.

Zgrada Narodne biblioteke pogođena je zapaljivim bombama, potpuno je izgorelo oko 300 hiljada knjiga i nekoliko hiljada starih spisa. U opštem metežu koji je tokom bombardovanja vladao, požar niko nije gasio. Ruševine su se pušile danima.

Pilotima braniocima, koji su zajedno sa jedinicom protivvazdušne odbrane branili Beograd od napada iz vazduha, na Zemunskom keju podignut je spomenik, gde im se svake godine odaje počast.

 Uoči početka rata, piloti elitnog Šestog lovačkog puka slobodno veče proveli su u kafani Zora u centru prestonice. Ona i danas, crno belim fotografijama na zidovima, čuva uspomenu na njih.

Jedan sat posle ponoći, 6. aprila 1941. u kafani Zora zazvonio je telefon, komanda je tražila komandanta eskadrile Miloša Žunića, naređenje je bilo da odmah dođe na zemunski aerodrom, jedanaestorica pilota, odavde su otišla pravo u borbe sa nemačkom avijacijom.

Gotovo svi jugoslovenski piloti su poginuli. Prethodno su oborili više od 40 nemačkih aviona. Jedinicama koje su bombardovale Beograd komandovao je pukovnik Aleksander Ler. Poslednjih dana Drugog svetskog rata uhvatili su ga upravo jugoslovenski vojnici.

"Aleksandar Ler je uhvaćen na jedan dramatičan način, jugoslovenske trupe su već ušle u Austriju i jedan od zamenika komesara 4. armije, Simo Dubajić je kažu zlatom platio informaciju gde je on. Ler je uhvaćen, pobegao, pa je opet zarobljen, javno mu je suđeno u Beogradu i naposletku je streljan", kazao je Antić.

Osim tog 6-og, Beograd je bombardovan i 7, 11. i 12 aprila. Bio je to početak rata, u kom je u naredne četiri godine, prema nikada precizno utvrđenim podacima, na teritoriji Jugoslavije poginulo više od milion ljudi.