Uskrs je najvažniji i najradosniji praznik u hrišćanstvu, jer nam Hrist svojim vaskrsenjem pokazuje i poručuje da ćemo i mi, ako imamo veru i činimo dobra dela, takođe vaskrsnuti u carstvo nebesko, izjavio je ikonopisac Srđan Radojković. Dodaje da ne može da se zameri što u filmovima pokušava da se prikaže život Isusov, ali da to nije pravi način.
„Uskrs je događaj koji se desio pre 2.000 godina. Stradanje Hristovo je samo vrhunac drame ljudske i cele tvorevine. Taj događaj je obeležio čitavu hrišćansku civilizaciju, i ono će, kako je zapisano u knjizi Otkrovenja po Jovanu, trajati do svršetka sveta“, rekao je đakon Srđan Radojković.
Uskrs je, kako kaže, jedan događaj koji nas pojedince određuje u toj civilizaciji, ali i u odnosu i na naše međusobne odnose u porodici i među ljudima.
„Zato je on značajan, najvažniji, najradosniji, jer on objavljuje vaskresenje Hristovo, a to znači da Hristos pokazuje da on kao čovek, nakon stradanja vaskrsava, a nama poručuje da ćemo i mi, ako imamo veru i ukoliko istrajemo u toj veri, ukoliko prođemo tu golgotu našeg života u veri i u činjenju dobroh dela, da ćemo i mi isto vaskrsnuti u život večni, odnosno u carstvo nebesko“, kaže Radojković.
Prema njegovim rečima, zato je Vaskrs najveći praznik.
„Sva jevanđelja govore upravo najviše o tom događaju vaskrsenja. To je jedan kosmički zemljotres, jedna projava bogočoveka u svetu i njegovo vaskrsenje, znači pokazivanje puta. To je prvo i poslednje čudo koje je Hrist učinio da pokaže da želi i nas i celu tvorevinu da spase za život večni“, dodaje gost N1.
Na pitanje da li svetovni život treba da bude težak za obične ljude, Radojković kaže da život svih, ne samo ljudi, ima svoje teškoće.
„Svetovni život i svih živih bića ima svoje teškoće, i ne samo ljudi, i životinje i biljke imaju svoje teškoće. Cela tvorevina je podložna propadanju i sva teškoća našeg života je u našoj propadljivosti, našoj nesavršenosti i želji da to prevaziđemo. Međutim, da bismo sve to prevazišli, moramo da prođemo sva ta iskušenja, kao i Hrist, i mi iz njegovog primera i uz njegovu pomoć učimo kako da sva ta naša iskušenja, fizička, psihička, sociološka prevaziđemo“, kaže Radojković.
Naglašava da su najveća stradanja „ona koja se tiču naših želja“.
„Naših duhovnih praznina, koja nas vode do ovih drugih, fizioloških recimo, stradanja“, dodaje.
On smatra da za sve te teškoće odgovor postoji.
„Ugledajući se na Gospoda, a i čitajući Jevanđelja, možemo videti kako za sva naša stradanja postoje i konkretni odgovori, kako su sva ta stradanja prikazana u pričama i događajima u Jevanđeljima“, kaže Radojković.
O poslednjoj nedelji posta, koju zovemo „Strasnom nedeljom“ kaže da je ona uvod u radost.
„Zove se tako jer imamo sled događaja, kada Gospod prolazi kroz najveća poniženja, osudu i na kraju stradanje. Naš post koji je trajao 40 dana ima tu poslednju i pretposlednju sedmicu kada i naše telo mi žrtvujemo, tako da je čitav naš život u strasnoj i prethodnoj sedmici veoma podložan iskušenjima, tada smo posebno slabi i podložni nekim stradanjima“, rekao je gost N1.
Kako kaže, tada posebno trebamo da pazimo na naš život, da se smirimo i da u miru dočekamo taj najradosniji praznik.
„A kada je nešto najradosnije, njemu prethodi nešto teško i neki najtužniji trenuci“, dodaje.
Govoreći o Isusu kao čoveku, Radojković kaže da je to tajna, da se to nikada neće saznati, ali da ikonopisci pokušavaju da otkriju tu tajnu i prikažu svetu.
„Isus je bio realno prisutan u ovome svetu, i baš zato, mi ikonopisci možemo da ga izobražavamo u njegovom čovečjem obliku. Kakav je on bio, to je pitanje raznih emisija, dobro znamo da u tradiciji on ima hiljadu likova koji su različiti ali koji nedvosmisleno govore da je to Gospod, po spoljnjim, ali više po onim duhovnim karakteristikama koji čine njegovu božansku prirodu“, rekao je ikonopisac.
Dodaje: „Kakav je on bio, to je tajna, to nikada nećemo saznati. Međutim, tu tajnu nam otkrivaju ikonopisci, što su oni bolji, oni će tu tajnu otkriti. Tu njegovu tajnu treba tražiti u ikonama, a ne u televizijskim serijama i filmovima. A ta lepota je svevremena i neograničena“.
Renesansa neuspešno prikazala Hristov lik
Na pitanje kako gleda na fresku Leonarda da Vinčija „Tajna večera“, Radojković kaže da je nije video uživo, ali da na osnovu onoga što vidi, renesansa nije uspela da prikaže verno lik Hristov.
„U istoriji slikarstva koje se trudilo da te događaje obeleži, renesansa je to neuspešno uradila, jer su se tadašnji slikari bavili samo istorijskom dimenzijom događaja, pravili su kao neke pozorišne predstave od toga. Međutim, nešto se desilo posle, u modernoj umetnosti, kada su mnogi slikari, iako nemušto, ali s velikim srcem otkrivali lik Hristov. Recimo, nemački ekspresionisti, Kirhner ili Šagal, ta hrišćanska civilizacija dobija taj duhovni priziv, ali im opet nedostaje ona istočnjačka lepota i spoj i duhovnog i božanskog“, ocenio je Radojković.
POVEZANE VESTI
Ocenjujući prikaz života Isusa Hrista u filmovima i serijama, gost N1 kaže da ljudima ne može da se zameri što pokušavaju da na taj način otkriju kako je izgledao njegov život.
„Ne može da se zameri, jer to spada u edukaciju, ali je pitanje koliko će taj način i ta istina i ta vizuelna predstava delovati i biti delotvorna na ono što bi trebalo da bude. Antiteza svim filmovima, serijama koje pokušavaju da komercijalizuju te univerzalne vrednosti je sam čin liturgije. To je jedno sveto vreme i sveti prostor, a oni to ne mogu da snime“, kaže Radojković.
„Čitav život Gospoda se odvija u tim liturgijskim radnjama. Svaka liturgija je najbolji edukativni zalog za sve ljude. Film ostaje navika, romani ostaju romani, a zaključak bi bio da treba čitati jednu knjigu, a to je Biblija, a što se tiče filmova – da treba učestvovati u realnom životu crkve. Mi smo najbolje kamere i najbolji režiseri onoga što se dešava. Zašto sedeti u mraku i neko tamo da vam preslikava tu sliku, hoće da utisne u vas. Mi svi imamo kamere, to smo mi i naša savest, imamo vreme, imamo osvećeni prostor i vreme, prema tome, tu treba da bude centar, u crkvi i na liturgiji“, izjavio je Radojković.
Pogledajte intervju koji je uradila Jadranka Pejaković:
