Majić: U izveštaju EK se nalazi ono na šta struka ukazuje

Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, komentarišući danas predstavljeni izveštaj EK, naglašava da je u pitanju sažetak, odnosno ključne stvari izvučene iz celog izveštaja. O njemu će biti reči u ponedeljak u srpskom parlamentu.

Vidi se da je ključno, dodaje, da se normalizuju odnosi Beograda i Prištine, kako bi Srbija napredovala u procesu evrointegracija. Ako ne rešimo to, taj proces može da bude zaustavljen, navela je Grubješićeva, koja smatra da neka bolja vremena za to neće doći.

Grubješić navodi da u ovom izveštaju komisije opet nema roka do kada treba da se postigne sveobuhvatni pravnoobavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, ali da se na primer od Metjua Palmera, zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara, moglo čuti da bi to moglo da bude i do kraja godine.

"Celokupni događaji ukazuju da se taj rok približava.... Svi oni koji misle da će doći bolja vremena za rešavanje ovog pitanja - ona neće doći, ovaj problem bolje je rešiti pre nego kasnije", navodi Grubješić, dodajući da ne misli da bi potpisivanje tog dokumenta bio poraz srpske države, jer "jedno su želje, drugo realnost".

Takođe, vladavina prava je važna, to je kičma evropskog procesa, pravosuđe mora da bude i nezavisno, depolitizovano, efikasno i profesionalno, naglasila je Grubješić. "Mi sebi ne smemo da priuštimo još jednu neuspelu reformu pravosuđa, jednu smo imali 2009... Ova reforma pravosuđa mora da uspe", dodaje.

Osvrćući se na predložene amandmane Ministarstva pravde na izmene Ustava Srbije u oblasti pravosuđa, kaže da od Venecijanske komisije zavisi ocena. Podsećamo, struka je tražila da se povuku ovi amandmani.

Ministarstvo pravde je usvojilo neke primedbe stručne javnosti, a da li su to one ključne, to je pitanje, kaže Grubješić. "Sigurna sam da je postignut izvestan napredak (u pravosuđu) u rešavanju starih slučaja, da su uvedena profesionalna pravila za evaluaciju rada sudija i tužilaca", ocenjuje Grubješić.

Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu, kaže da mu je prvi utisak o izveštaju EK da se ovoga puta išlo više u detalje kad je o pravosuđu reč i da u izveštaju ima više stvari na koje ovde stručna javnost ukazuje. "Mi ovde uporno ukazujemo vlasti šta su problemi i bivamo omalovažavani, da kočimo proces, i onda upravo to se pojavi u izveštajima, i svi ozbiljno uzimaju to u obzir, zato što dolazi sa strane", istakao je gost Pressinga.

Majić kaže da sve što je video u izveštaju je ono na šta je ukazivala stručna javnost makar jednom, a uglavnom više puta.

"Ove stvari koje sam već video (u izveštaju) - da su postojali problemi u procesu debate o ustavnim amandmanima, da dalje postoji ozbiljan politički pritisak na pravosuđe, sada se prvi put oni konkretizuju - kažu da dolazi iz sfere politike, ali i kroz određene kanale u samom pravosuđu kao što su predsednici sudova i javni tužioci ... To je ono na šta stručna javnost dugo ukazuje... Problematizuje se pitanje Pravosudne akademije..."

Majić primećuje da se ovde uvek iz izveštaja izvlače stvari gde je Srbija ostvarila napredak, gde se ohrabruje zemlja...

Ključna pitanja u ovom tekstu (amandmana) još su opasnije rešena, naglasio je Majić. Govoreći o Visokom savetu sudstva, ističe da je rešenje sada (kad je sastav u pitanju) pet sudija i pet istaknutih pravnika koje, kako kaže - bira čista politika u Skupštini. I ukoliko se za neku odluku ne dobije većina 6:4, to telo se raspušta, navodi Majić i podvlači da takvo rešenje nigde nije video. Ideja je da se na taj način vrši pritisak na to telo - kako bi se donela odluka, jer će u protivnom biti raspušteno, kaže Majić.

To rešenje će dovoditi do političkih izbora i odluka, naglašava.

Grubješić ponavlja da nema luksuza za još jednu neuspelu reformu pravosuđa. Ovaj put moramo da, zaista, obratimo pažnju šta govori struka, nevladin sektor i svi činioci u lancu koji imaju da kažu nešto oko reforme pravosuđa, dodaje.

Od početka se u postupak amandmana ušlo s tezom da je to dokument za Venecijansku komisiju, ali i ranije se dešavalo da tekst prođe tu komisiju, pa da posle nekog vremena ona poruči - vaše pravosuđe katastrofalno, navodi gošća N1. Grubješić ističe da se kasni i sa Ustavom i da se ne zna kada će ustavne promene biti realizovane.

Struka je, dodaje Majić, najblaže rečeno u neprijatnoj poziciji - kaže ono što se nalazi u izveštaju EK, a trpi kritike. Podseća da u poslednje vreme dolazi i do pojave osnivanja nekakvih udruženja koja daju podršku tekstu amandmana.

Majić kaže da bi premijerku pitao odakle iznosi zaključke da je pravosuđe mnogo bolje, i na osnovu kojih parametara to govori.

Sudija navodi i da su od početka tražili da se Ministarstvo izjasni ko je, uopšte, radio tekst amandmana, a da je odgovor bio - službenici Ministarstva pravde za to zaduženi. Ističe da, iako zna da u Ministarstvu ima veoma stručnih ljudi, promena Ustava zahteva angažovanje i ozbiljnih profesora.

Komentarišući predložena rešenja koja se tiču tužilaca, kaže da su oni još gore prošli, da je struka ukazivala na problematičan sastav i Visokog saveta tužilaštva. To telo se sastoji od 11 članova - od četiri zamenika tužilaca, kao predstavnika struke, a u njemu je "zadržan" ministar pravde, tu su i pet istaknutih pravnika i vrhovni javni tužilac koji je, kako navodi, politička figura. Sastav, kao takav, omogućio bi da najviše telo tužilačko bude, takođe, potpuno kontrolisano i prepušteno rukama politike. Ukoliko ova rešenja ostanu, građani mogu da zaborave na pokretanje iole ozbiljnijih postupaka, ne pričam uopšte o onima o političkim predstavnicima, tajkunima povezanim sa politikom, kaže.

O medijima, izjavi Makrona...

Grubješić se osvrnula i na položaj novinarske struke i ocene EK po tom pitanju: "Načelno govori o tome da treba da prestanu pretnje i napadi na novinare, ekonomski pritisak na novinare, transparentnost vlasništva medija, naročito na lokalu, da je zabranjeno širiti govor mržnje, i ovaj put su bili konkretniji... Konstatovali su i da ima puno slučajeva samocenzure".

Dodaje da glavna novinarska udruženja moraju da učestvuju u kreiranju Medijske strategije, jer su evropski standardi da struka kaže nešto o tome šta se priprema. Očekuje da će se uključiti novinarska udruženja. Ovde su dolazile razne misije međunarodne novinara, sigurna sam da su oni prikupili sve primedbe koje čuli od novinarskih udruženja, navela je.

Komentarišući današnju u diskusiju u Evropskom parlamentu i to što je francuski predsednik Emanuel Makron  rekao da proširenja neće biti dok ne dođe do reforme u samoj EU, Grubješić kaže da je taj stav na tragu pogrešnosti, što se tiče Zapadnog Balkana, jer smanjuje nivo optimizma u ovom delu.

Šta su pozitivne ocene izveštaja?

Govoreći o pozitivnim ocenama EK, Grubješić kaže da je to oblast ekonomije, u kojoj su rezultati uvek merljivi. EK priznaje fiskalnu konsolidaciju, smanjene stope nezaposlenosti, kaže. Ne može da nam bude dovoljna stopa rasta od 1,9 odsto, koliko smo imali prošle godine, da bismo se približili evropskom proseku, dodaje.

Bez obzira na to, kaže Grubješić, potrebne su nam herojske stope rasta u narednim godinama, i to pet do šest odsto, kako bi u narednih 15, 20 godina dostigli evropski prosek. Na ovom nivou ako ostanu, prenosi Grubješićeva projekcije Svetske banke, dostići ćemo taj prosek za 50, 60 godina.

Potrebno nam je više investicija, ali i pomoći iz EU fondova, o čemu bi, kako kaže, moglo biti i reči na samitu u Sofiji.

Sudija Majić na to dodaje da je pravosuđe je prvi mehanizam koji obezbeđuje uslove za biznis. I u ovom izveštaju se se apostrofira korupcija u pravosuđu, a to je najgori mogući ambijent za biznis, naglašava. Potrebno je pravosuđe koje sve to sprečava, a to bi, ocenjuje Majić, mogli da napravimo relativno brzo - samo je potrebna politička volja.