Bombardovanje RTS: Porodice traže otvaranje dosijea

Tog 23. aprila 1999. na nišanu aviona NATO-a našla se Radio televizija Srbije. Na radnom mestu poginulo je šesnaestoro ljudi - tehničari, obezbeđenje, kamerman, režiser, šminkerka.

Gotovo dve decenije posle, devetnaestu godinu zaredom, porodice ubijenih pitaju isto: Zašto su stradali civili i zašto odgovorni nisu kažnjeni?

Nezadovoljni su jer je na 10 godina zatvora osuđen samo direktor RTS-a Dragoljub Milanović koji te ratne godine nije po naređenju vlade radnike i tehniku izmestio iz zgrade.

"On nije postupio po toj naredbi, bio je obavezan i zato je osuđen. Ali, mi mislimo da on nije bio ta veličina i taj format da je mogao sam da odlučuje o životima ovoliko ljudi u RTS-u i da nije mogao sam da donese tu odluku", kaže Miroslav Medić, brat ubijenog radnika.

Traže od ministarstva odbrane da otvori dosijee o slučaju i da tužilaštvo pokrene postupak.

"Ostaje nam samo da se nadamo da ćemo jednog dana saznati istinu. Ko je ubio našu braću i sestre, naše kolege i ko je dopustio da budu ubijeni. Ne smemo dozvoliti da ta velika mrlja na obrazu zapadadnog sveta ostane i na našem obrazu", kaže Ilija Cerović, v.d. direktora televizije.

Godine 2009. iz Amnesti internešenela stigao je stav da je bombardovanje televizije ratni zločin, a da zgrada RTS-a nije bila opravdana meta saopštila je i orgnaizacija Hjuman rajts voč.

NATO je tvrdio da je napad bio opravdan, a komisija Haškog tribunala koja je ispitivala slučaj bombardovanja televizije - nije predložila pokretanje krivičnog postupka.