Čupić: U Srbiji razoren politički život, imamo podanike

On kaže i da su ljudi u Srbiji uplašeni, jer je, navodi, u jednoj siromašnoj zemlji strašno izgubiti posao. Govoreći o čestim "preletanjima" u Skupštini Srbije, profesor Čupić smatra da bi u Srbiji trebalo menjati izborni zakon i uvesti većinski sistem, umesto proporcionalnog.

"Ovakav sistem na neki način dovodi do apsurdne situacije, jer poslanici preko partije ulaze, a njihov mandat je naezavistan i mogu da napuste stranku i da u zakonskim okolnostima formiraju grupu ili ostanu kao pojedinčni. To je posledica zakona, i pokazuje da su naše partije autoritarne, partije vođa, da njihovi najbliži saradnici ne znaju ni kakvi su programi, statuti, prepoznaju se preko lidera i lideri ih vode. Neki ne mogu da izdrže pritisak, neki kalkulišu. Mnogo manjkavosti, trebalo bi menjati izborni zakon".

Čupić objašnjava da poslanici često koriste pravo da promene stranku, koje je, objašnjava, nastalo u okrviru razvijenih svetskih demokratija.

"Omogućava slobodu poslaniku da raspolaže mandatom i da nije rob i poslušnik partije. On može da kritikuje i da ne glasa kao njegova partija. Ali kad tako dobar mehanizam ugradite u zakon imate i loše posledice".

Zato bi, smatra, Srbija trebalo da menja proporcionalni i vrati većinski sistem, da građani znaju kome daju glas.

"A ako se izabrani predstavnik ne ponaša kako treba onda da bude kažnjen na sledećim izborima. Parlament je svetilište političke vlasti, donosite zakone od kojih zavisi način života i ako tu nemate najbolje ljude i ako to ljudi ne dožive kao čast i odgovornost, pristojnost.. Oni bi trebalo to da pokažu, da budu odgovorno i ozbiljno telo, da svaka reč bude odmerena, a ne da bude drugačije".

Čupić smatra i da u političkom životu nema nezamenljivih i dodaje da su časni oni ljudi koji ne mogu da izdrže naloge partija i napuste stranku, ali pritom i obrazlože zašto su to učinili.

"Ovde se ne možete osloniti na moral, vrednosti su uništene. Mi smo mala zemlja, pritisak može da dođe iz sveta, on bi trebalo da nam izdiktira. Ja sam očekivao da posle demokratskih promena, da dolaze časni ljudi, ali kako su uleteli odjedanput su olakšali, postali su milosrdni, na samom početku je postojala enregija, a onda je građanski element uništen. Sada nemamo građane, imamo podanike, ljude koji su u nevolji i koji preživljavaju. Imamo i sposobne koji su najbolji, ali odlaze i rade u svetu", kaže Čupić.

Šta kažu oni koji su "preleteli"?

Sanda Rašković-Ivić, koja je u Skupštinu izabrana na listi DSS-a, a sada nastupa kao potpredsednica Narodne stranke, kaže da svoju politiku nije menjala i da se zalaže za iste stvari kao dok je bila nosilac liste DSS. Smatra da nije nemoralno što poslanički mandat nije vratila.

"Ja sam bila nosilac liste i moje ime je bilo u naslovu liste kojom je DSS ušla. Ne kažem da je zasluga moja, ali pod mojom dirigentskom palicom je lista ušla u parlament i mandat bi mogla da vratim samo sebi. Mi kao Narodna stranka nismo napravili poslanički klub jer nismo hteli da građane magarčimo, dosta ih magarči vlast, mi kao Narodna stranka smo ostali ovako kako jesmo i svako nastupa u svoje ime i stranke kojoj pripada, ali nismo se odlučili da formiramo klub. NS ima deo evroskeptika i deo evrofila. Ja govorim ne EU jer se ogrešila o Srbiju po pitanju Kosova, ona je graditelj kosovske nezavisnosti, hvala bogu jer postoje Španija i još neke zemlje koje su brana".

Ona ističe da građanima smeta situacija u parlamentu jer, kaže, liči na rijaliti.

"Apsurdna situacija - da opstrukciju pravi vlast, nemate debatu, na svaku stvar koju opozicija kaže ne odgovara se argumentima već blaćenjem, uvredama", dodaje ona.

Vladimir Đurić, poslanik koji je napustio DJB, kaže da nije divergirao od politike kojom je izabran u parlament, već je izbačen iz stranke jer je ušao u konflikt s organizacijom.

"Građani jesu zbunjeni jer je parlamentarni život komplikovana stvar. Ako poslanik nije promenio politiku zbog koje je dobio glasove onda ne bi trebalo da bude osuđivan. Osnivanje poslaničkih grupa je tehnička stvar, ako nemate grupu, vama je rad na granici mogućeg, to je i pitanje imanja kancelarije, mogućnosti postavljanja poslaničkih pitanja. Moramo sistem da posmatramo drugačije, nije neobično da u jednoj stranci imate pluralizam mišljenja. Kod nas nema pluralizma, čim zauzmete drugi stav od rukovodstva vi ulazite u konflikt i vama se u stranci ne vidi mesto. Politiku posmatramo binarno a u političkom životu to nije tako", poručuje Đurić.

On kaže da sebe vidim na politici evrorealizma, navodeći da želi da Srbija liči na zemlje EU i da sam čin pristupanja bude formalnost.