Šabić: Nova uredba EU naše firme mogla bi da odvede u nokaut

Ko su "vlasnici" ličnih podataka građana? Kakve izmene donosi nova uredba GDPR u zemljama Evropske unije koja od ponoći stupa na snagu i hoće li konačno biti zaustavljena trgovina ličnim podacima?

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti  Rodoljub Šabić kaže da ima pogrešnih stereotipa kad je u pitanju GDPR, jer se doživljava kao nešto novo, ali da je zapravo ta uredba ustanovljena 2016, i iako nije bila na snazi, bila je u primeni, a pre svega toga usaglašavana je godinama.

Govoreći o stanju kad je u pitanju dostupnost podataka o ličnosti, ne samo u Srbiji već i u svetu, Šabić kaže da zapravo i nema više privatnosti, a da bi bilo tragično loše da čovek nema svoju privatnost. GDPR će, kako ocenjuje, uvesti neka pravila i režim (kad je u pitanju obrada podataka) koji je mnogo odgovorniji. Subjektima koji se bave obradom naših podataka nameće se obaveza koja se tiče pitanja vlasništva nad podacima, na primer da se njima trguje na način koji je vlasnicima poznat, navodi.

Smatra da to neće biti lako, da primena uredbe podrazumeva ozbiljan napor i za zemlje članice EU, a naročito za nas. Ako je njima problem, a mnogi priznaju da jeste ozbiljan problem dostići taj nivo, onda bismo mi mogli da razmišljamo mnogo više o tome kakav će to tek biti problem za nas, navodi gost emisije "360 stepeni". "I to što ta odredba stupa na snagu u EU, to ne znači da se ne tiče i nas - tiče se i nas i celog sveta".

Alen Delić, konsultant za informacionu bezbednost iz Hrvatske, kaže da je GDPR tek početak svega, i da se ništa neće desiti sutra -  da podaci neće nestati sutra iz baza podataka.

Primećuje da se reč "privatnost" unutar uredbe ne pominje nijednom. Sama privatnost neće se izražavati tako da neko traži da se njegovi podaci brišu - dodatno brisanje može se tražiti onde gde prestaje zakon, dodaje. Neće moći ni da se traži potpuno brisanje, naglašava.

Delić kaže i da će biti potrebne godine da se postigne ono što EU želi. Mnogo meseci će biti potrošeno na edukaciju ljudi, da znaju koja prava mogu da iskoriste, navodi. On ističe da nova uredba daje okvir, kontrolu i prava za regulisanje čitave oblasti, a naglašava i da se ne može napraviti pomak ako zakoni postoje, a nema mehanizama kažnjavanja. Navodi da se godinama lobiralo za ovu uredbu, da je važna za prava građana, ali da je još važnije, kao i kad je u pitanju bilo koji drugi zakon - kako se sprovodi.

Šabić dodaje da uredba definiše standarde, diže lestvicu i insistira na većoj odgovornosti za odstupanje od standarda. Bitno je da se standardi koje propisuje ostvare, navodi.

Poverenik ističe i to da u ovoj oblasti postoji problem na relaciji SAD - EU. Sistemi zaštite su tradicionalno različiti, EU ima različit koncept zaštite ljudskih prava u ovoj sferi, naglašava, dodajući da tu postoji nešto što će hronično praviti probleme.

Delić, komentarišući to, kaže da je GDPR i nastao da Americi i njenim igračima, kao što je Fejsbuk, pokaže šta EU misli o tome. Nakon ovog pada deonica Fejsbuka, one su se vratile na normalan nivo, jer čelnici izađu pred institucije i javno obmanjuju javnost u vezi sa tim šta se dogodilo s podacima, navodi gost N1, misleći na istupanja vlasnika te kompanije Marka Zakerberga pred Evropskim parlamentom. EU je na neki način, ocenjuje, opomenula Fejsbuk u vezi sa tim šta će i šta sme u budućnosti da radi s našim podacima.

Šabić je dodao da je slučaj Snouden pokazao i kakve su pretenzije bezbednosnih struktura, kao i to da se te dimenzije ne mogu ni zamisliti. Vi svuda, pa i u Srbiji, imate pretenzije tih bezbednosnih struktura koje je teško  objasniti borbom protiv organizovanog kriminala i sl, dodaje. Nesporan je interes država i bezbednosnih struktura da borba protiv kriminala bude efikasna, ali i tu mora postojati kontrola, moraju postojati racionalne mere, navodi Šabić.

Delić dodaje da će opseg bezbednosti svaka država formirati za sebe, ali da je primer Fejsbuka i Kembridž analitike odveo ka nečem drugom - ka pitanju korišćenja podataka da bi se neka država napala. Drugo je kad se podaci koriste kako bi se izazvala nestabilnost u drugim državama, naglašava.

Kakav je uticaj može da ima na firme iz Srbije?

Šabić ističe da se uredba tiče i naših kompanija koje posluju u zemljama EU. Uredbu će primenjivati na svakog ko obrađuje podatke građana EU ili posluje na njihovom prostoru, dodaje. Navodi da u Srbiji, u tom segmentu, postoji jedna atmosfera neodgovornosti, pa firme iz naše zemlje treba posebno da vode računa o tome kakve su konsekvence koje ta uredba donosi, jer su, kako ističe, kazne takve da vode u nokaut.

Povećane su i sankcije, pa tako za kršenje uredbe pravno lice može biti kažnjeno do 4 odsto godišnjeg prometa ili sa 20 miliona evra ako, na primer, ne pribavi pristanak korisnika za upotrebu njegovih podataka.

Poverenik ističe da bi zato odgovarajuća ministarstva morala mnogo više po tom pitanju da rade sa malim i srednjim preduzećima iz Srbije koja imaju pretenzije da posluju na tržištu Unije.

Kaže da neće svuda biti identične kazne, i da se ta mera od 20 miliona evra neće izricati ni brzo ni lako, a negde se neće ni izricati. Malo je firmi iz Hrvatske i Slovenije koje bi podnele takve kazne, naveo je Šabić, dodajući da nije kontekst isti za sve države.

Na pitanje koliko smo od standarda koje EU, povodom zaštite podataka, donosi, Šabić kaže - jako daleko.

Mi smo trenutno u situaciji da imamo zakon (o zaštiti podataka) koji je bio anahron i neadekvatan i u vreme kad je donet, a i onda je bilo jasno da nije dobar, navodi poverenik. Podseća da je s tim u vezi već 2013. godine Vlada formirala Radnu grupu, ali i da posle pet godina nemamo nikakav rezultat. Ističe da je to jedna loša situacija.

Šabić podseća da je predložio model, koji je, kako navodi solidno usaglašan sa GDPR, ali da se u međuvremenu pojavio jedan drugi za koji tvrdi da je neprimenljiv.

Poverenik naglašava da nije on bio taj koji je u Akcioni plan za Poglavlje 23 stavio da će osnova za zakon biti model poverenika. Umesto toga (predloženog modela poverenika koji je podržao i civilni sektor) je napravljeno nešto loše, loš prevod evropske uredbe, neprimenljiv akt, ističe Šabić.

Tužno je da posle pet godina rada radne grupe, nemamo taj akt, naglašava. Strategiju za zaštitu podataka o ličnosti Srbija je na moju inicijativu dobila 2010. i obavezala se da će Akcioni plan za tu strategiju doneti, a prošlo je osam godina i to se nije desilo, naveo je. Za početak, kaže, to nije ni zadatak poverenika, to je odgovoran krupan, državni zadatak u kom mnogo organa treba da učestvuje.

Propušteno je sve ove godine, navodi, da donesemo dobar zakon, da edukujemo ljude...

"Rističevićeva izjava - podrivanje institucija Srbije"

Govoreći o instituciji Poverenika, Šabić kaže da država planira kadrovsko jačanje, a kad donese budžet, novca nema ni za postojeći kadar. Navodi da je data saglasnost povereniku za 94 zaposlena, a nema novca ni za plate sada zaposlenih.

Upitan o izjavi poslanika Marjana Rističevića koji je ocenio da su stavovi poverenika "duboko politički", podsećajući na to da je u prošlosti obavljao političke i visoke državne funkcije, Šabić kaže da on jeste bio i poslanik i potpredsednik Skupštine i ministar, ali da se iz politike povukao 2004. godine - "kad to niko nije očekivao ni tražio".

Ocenjuje da su takve izjave loše, da kod jednog dela loše informisanih ljudi mogu izazvati sumnju, a da to direktno znači i potkopavanje institucija Srbije, koje neko s mukom gradi.

Da je "politika" to što neko ukazuje na kršenje zakona, da je poziv na to da se poštuju prava građana Srbije, Ustav i zakon Srbije - politika, to je nonsens, to je upravo posao nezavisnih, kontrolnih tela, zaključio je.