Dijalog o Kosovu se formalno dešava u Briselu, ali mi nemamo čvrstu strategiju i slabi smo, jer ekipa koja vodi zemlju, je ekipa koja je do toga i dovela. Oni su ucenjeni i daće sve da bi opstali. Nemamo figuru koja će po cenu vlasti učiniti nešto državnički, imamo samo ljude koji će sve uraditi da ostanu na vlasti, smatra pisac Dragan Velikić.
Govoreći o Kosovu, Velikić je naveo da je Srbija „pingpong loptica“ koja služi i jednoj i drugoj strani kako balon za nerviranje.
„Daleko smo od situacije da možemo o sebi da odlučujemo. Bio sam više puta na Kosovu, to je zemlja gde žive neki ljudi, koji razmišljaju, ali su sticajem okolnosti taoci, bilo da se radi o Srbima ili Albancima. Taoci su globalne politike, mi smo propustili davno da razgovaramo, NATO agresija i napad na SRJ mogao se izbaći, ali ne u Rambujeu, tada je već bilo kasno, trebalo je razgovarati. Kada govorimo o Kosovu, važno je da se zna o poslednjih 150 godina istorijskih odnosa Srba i Albanaca“, smatra Velikić.
Velikić je komentarisao i presudu za pobunu JSO, kojom se pripadnici JSO oslobađaju optužbi za organizovanje oružane pobune 2001. godine.
„Kada sam dolazio u emisiju, video sam kod Terazijskog tunela grafit Ratko Mladić, to bi u ozbiljnoj državi trebalo da bude premazano istog dana. Svako može da provocira, postoji kompatibilnost kriminala i onoga što je razorilo Srbiju i ove vlasti. Imamo trend restauracije, čak i u vreme demokratske vlasti imali ste centre moći. Zato čovek treba da reaguje na onom kvadratnom metru koji zauzima u tom trenutku“.
Jedna od tema koja je bila u centru pažnje javnosti prethodnih dana je i nastup Hrvatske u finalu Svetskog prvenstva u fudbalu kao i doček koji je reprezentativcima te zemlje priređen u Zagrebu. Na dočeku se pojavio i kontroverzni pevač Marko Perković Tompson.
„Fudbal je rat u uslovima studija, neko fingiranje, terminologija, komentatori sve je u adrenalinskom ludilu. Ja volim dobre i važne utakmice, volim fudbal. Imao sam simpatija za Hrvatsku koja je u kontinuitetu pokazala kvalitet, mentalitet i navijao sam za njih. To ludilo koje se formira, navijački trans, ja mu ne pripadam“.
Skupština Srbije raspravljala je o amandmanima na predloge zakona o ljudskim ćelijama i tkivima i o presađivanju ljudskih organa, a najveću polemiku izaziva pretpostavljena saglasnost.
„Uvek treba da pomislimo da se mi možemo naći u takvoj situaciji, to je humani gest, jedino ukoliko donor za života ne ostavi trag da ne želi da bude donor onda se poštuje reč. Smatram da bi trebalo da, ukoliko ništa nije izrečeno, da se podrazumeva da može da bude donor“.
Odustajanje od vlastitog mišljenja
„Bratstvo po mrlji“ je nova knjiga eseja Dragana Velikića, kojima ukazuje na svakodnevne političke pojave u Srbiji, a pred čitaocima će se naći zbirka kolumni koje je Velikić pisao.
„Ne pišem tekstove iz pozicije eksperta, fenomenološki pokušavam da vidim šta se dešava u svakodnevici. Možete pisati odlične tekstove koji funkcionišu po matrici svakodnevice. Pokušavam da pišem tekstove koji mogu biti razumljivi i ljudima koji nisu upoznati sa svakodnevicom i dnevnom matricom“, kaže Velikić.
Podnaslov knjige je „hronika našeg odustajanja“, a Velikić kaže da je primetio da sve više odustajemo od vlastitog mišljenja.
„Veoma je važno da čovek naslovima koji mu se nude prilazi s oprezom i mentalnim sistemom koji funkcioniše, a ukoliko toga nema on je zid na koji se lepe plakati, to je naše odustajanje, ne misliti svojom glavom. Postoje novine koje ne bih ni nazvao novinama, a postoje i levo, desno orijentisane, centar, ako uporedimo sa situacijom od pre 25 godina tada je bilo bolje jer je bila veća dostupnost elektronskih medija“, rekao je pisac.
