Đukić Dejanović: Nadamo se barem ublažavanju pada nataliteta

"Zašto kažem 'verovatno'? Zato što je merna jedinica u demografiji 10 godina i sve što mi sada radimo, moći će da se meri demografskim indikatorima za 10 do 15 godina. Ali imamo paralelna iskustva zemalja koje su se bavile podsticajem rađanja primenom određenih mera i bilo je bar ublažavanja pada nataliteta, koji je problem ne samo kod nas, već i u zapadnim zemljama poput Nemačke i Skandinavije", rekla je Đukuć Dejanović.

Ministarka je u ponedeljak potpisala ugovore o dodeli 500 miliona dinara bespovratne pomoći za sufinansiranje mera populacione politike za 61 opštinu u Srbiji. Na konkurs se prijavilo 119 opština, a ove godine dodeljeno je skoro četiri puta više novca.

Najviše novca, 306 miliona dinara, namenjeno je za predškolske objekte i igrališta. 79 miliona je za subvencije za početak biznisa za mlade porodice. Za opremanje zdravstvenih ustanova namenjeno je 60 miliona, dok je 25 miliona dinara opredeljeno za savetovališta za mlade. Oko 16 miliona predviđeno je za izgradnu kuća i stanova za mlade bračne parove.

Među projektima koji su aplicirali su uvođenje servisa za pranje i peglanje kao pomoć majkama u kućnim poslovima, kao i uvođenje dežurnog vrtića koji radi do 22 sata.

"Bilo je interesantnih programa, recimo za decu s prekomernom težinom i dijabetesom, za popravljanje njihovog stanja i prevenciju...zatim, bilo je programa koji su usmereni na edukaciju i fizičku aktivnost, bilo je dosta zahteva za medicinskom opremom kada je u pitanju pedijatrija i ginekologija, onda startaperi koji hoće da ostanu u sredini u kojoj žive ali kažu dajte nam novac za počnemo da radimo...Zatim, neki su tražili finansijsku podrsku da se u sredinama lokalne samouprave reše stambeni problemi", rekla je ministarka za N1.

Najveći broj prijava se, međutim, ticao predškolskih ustanova, i za te projekte, kako je rekla, otišlo je najviše sredstava, 306 od 500 miliona dinara.

 Na pitanje da li će ovaj novac "otići u prave ruke", Đukić Dejanović je kazala da će ovi projekti biti kontrolisani.

"Taj novac koji će biti doznačen u narednim danima će iziskivati rebalans budžeta. Oni isključivo namenski moraju da troše taj novac. Mi ćemo obilaziti tu 61 opštinu i gledati kako napreduju projekti za koje su aplicirali", kazala je Đukić Dejanović.

Gošća N1 kaže i da ekonomski momenat nije najbitniji za rađanje dece i ostavrivanje u ulozi roditelja, jer da je to tako, kaže, problem s natalitetom ne bi imale zapadne zemlje.

"Multifaktorijelnost postoji kao razlog zašto se manje beba rađa, zasto jedna žena koja je završila fakultet teže donosi odluku da postane manjka...Moramo biti realni - ta žena koja je uspešna na poslu, kada se vrati kuči, kompletan tradicionalni sistem je na njoj, nismo je rasteretili, ona i dalje kuva, pere, pegla...Zbog toga moramo da joj pružimo pomoć, zbog toga servisi za pranje i peglanje kao pomoć majkama", rekla je Đukić Dejanović.

Ona je naglasila da je i dobar podatak da je smrtnost u prvih šest meseci ove godine smanjena.

To govori o dobrom zdravstvenom sistemu koji bolje brine o starijima, kazala je.

Apel lokalnim samoupravama da pomognu porodiljama

Dok s jedne strane država daje opštinama, prema novim propisima, tokom porodiljskog odsustva naknada za zaradu ne može da bude viša od tri prosečne plate. To znači da će neko ko je zarađivao više od oko 150.000 dinara, tokom porodiljskog odsustva biti uskraćen za deo svojih primanja.

Ministarka kaže da nije veliki broj žena s toliko visokim primanjima u Srbiji, i da bi lokalne samouprave mogle same da nadoknade sredstva tim porodiljama.

"Država se zalaže da finansijska podrška porodici o kojoj govorimo ovih dana puno, bude izraz podrške za bolji standard deteta, a ne zamena za platu ženi i mislim da se mi tu svi slažemo da detetu pripada taj novac, a ne ženi, tati ili mami. Kada su u pitanju obrazovane žene, njih u Srbiji na žalost s tolikim primanjima, nema mnogo", rekla je Đukić Dejanović i pozvala lokalne samouprave da sopstvenim sredstima dotira te porodilje.

Koristim priliku da pozovem donosioce odluka na nivou jedinica loklanih samouprava da soptvenim sredstvima podignu nacionalni program i podignu za još ta dva davanja, koliko bi trebalo da bude taj prosek pet", rekla je gošća N1.

Ona je naglasila da građani koji smatraju da su im ugrožena prava mogu da se obrate inspekcijama rada, zaštitnika građana, kao i predstavnicima NVO sektora.

"U krajnjem slučaju, imamo medije koji treba to da prate. Kritkom mi povećavamo značaj ovih tema kojima se bavimo", rekla je gošća N1.

Pogledajte gostovanje u Novom danu: