Leks specijalis o Beogradu na vodi je javno dostupan ali i dalje nedorečen. Projekat je sveden na jednu maketu, koja je želja investitora. Da li se zemljište prodaje, ustupa ili daje u zakup - još uvek se samo nagađa.
„Vi u stvari javnost dovodite u situaciju da misli da vi ni ne znate tačno šta bi sve trebalo uraditi, da bi opšte izgradnja bila moguća. Ovde nema kompromisa, ovde smo ukinuli planske akte i odlučili se za Prostorni plan posebne namene koji se inače u urbanim sredinama ne praktikuje“, kaže za N1 Vesna Cagić Milošević iz Društva arhitekata Beograda.
Akademija arhitekata Srbije negira da su nakon sastanka sa gradonačelnikom Beograda Sinišom Malim promenili svoj stav – naprotiv, tvrde da je ovaj zakon evropski urbanistički presedan jer izjednačava interes investitora sa javnim interesom.
„Republička skupština može da donese zakon da se zubi vade kroz uvo. E to znači imati pravo ali u isto vreme ne biti u pravu“, kaže Boško Bojović iz Akademija arhitekata Srbije.
Projekat se vodi hitno i naopako
Stručnjaci kažu da se ceo projekat vodi hitno i naopako, a diskutabilan je i sam leks specijalis. Kažu da Zakonom o eksproprijaciji sud utvrđuje visinu naknade, a da će ovaj poseban zakon taj posao prepustiti Poreskoj upravi…
„Vi ćete doći u situaciju da, ako imate objekat i zemljište, poreska uprava kaže da po njihovim tablicama za koje ne znate ni ko ih je doneo ni kad su donete, bez mogućnosti da korigujete, eto to vredi toliko. Sud pretvarate u jednog pukog prepisivača poreske uprave. To je apsolutno neprihvatljivo“, tvrdi advokat Rade Erkić.
Koliko će to da košta?
A koliko je prihvatljivo da sve to košta ne piše u obrazloženju zakona. Osim rečenice „ Za sprovođenje ovog zakona potrebna su dodatna finansijska sredstva iz budžeta“, nema ništa preciznije.
„U ovom zakonu, u članu 15, stoji jedna fantastična formulacija – da će dugovanja, odnosno odnos grada Beograda i investitora biti potpuno izmiren kada apsolutno svi objekti iz plana budu završeni. To može da se ne desi nikada i najverovatnije se neće desiti nikada“, ističe arhitekta Mia David.
Još jedna zanimljivost oblazloženja zakona – predlaže se da stupi na snagu odmah, a ne posle osam dana od dana usvajanja, da bi se izbeglo prekoračenje roka za završetak projekta „Beograd na vodi“. Zakononodavac očigledno smatra da je tih sedam dana presudno.
