Polaganjem venaca u dvorištu Vlade Srbije i na Novom groblju u Beogradu, kao i šetnjom centralnim ulicama Beograda danas će biti obeleženo 12 godina od ubistva premijera Srbije i lidera Demokratske stranke Zorana Đinđića.

Đinđić je pogođen hicem u grudi, u dvorištu zgrade srpske vlade 12. marta 2003. u 12.25 časova, a njegov telohranitelj je tom prilikom ranjen.

Atentatu na Đinđića prethodio je neuspeli pokušaj atentata 21. februara 2003, na autoputu Beograd-Zagreb, kod hale Arena, što je takođe obuhvaćeno presudom atentatorima, pripadnicima „zemunskog klana“.

Odmah posle ubistva predsednika vlade, proglašeno je vanredno stanje u zemlji i pokrenuta akcija „Sablja“, u okviru koje su uhapšeni, a posle troipogodišnjeg procesa i osuđeni, pripadnici „zemunskog klana“ kao organizatori i izvršioci ubistva, dok su inicijatori do danas ostali nepoznati.

Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. Još tokom studija zapažen je kao jedan od prvih, mlađih disidenata tadašnje SFRJ. Diplomirao je filozofiju 1974. godine, a doktorirao 1979. na Univerzitetu u Konstancu u Nemačkoj.

Sa još 12 intelektualaca 1989. godine učestvovao je u obnavljanju Demokratske stranke, čime se aktivno uključio u politički život. Januara 1994. godine izabran je za predsednika DS-a, na čijem čelu je ostao do tragične smrti.

Predvodio je više opozicionih saveza u borbi protiv režima Slobodana Miloševića, a kao predstavnik koalicije „Zajedno“ 21. januara 1997. izabran je za gradonačelnika Beograda, nakon takozvanog lex specialisa, koji je usledio posle masovnih uličnih protesta zbog nameštanja izbornih rezultata i pod pritiskom međunarodne zajednice.

Zbog brojnih nesuglasica koalicija „Zajedno“ raspala se krajem juna 1997. a Đinđić je, glasovima odbornika SPO i tadašnje opozicije u gradskom parlamentu (SRS i SPS), smenjen sa mesta gradonačelnika.

Američki nedeljnik Tajm je septembra 1999. godine uvrstio Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma. Đinđić je bio jedna od ključnih ličnosti promena u Srbiji 2000. godine, kao šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje DOS-a za savezne izbore septembra 2000, posle kojih je usledio masovni bunt i prelom 5. oktobra 2000. đinđić je potom postao predsednik vlade.

Dobitnik je ugledne nemačke nagrade „Bambi“ za 2000. godinu u oblasti politike, a 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije „Polak“ za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.

Autor je više naučnih radova iz oblasti filozofije i političke teorije i prevodilac odnosno priređivač nekoliko filozofskih i teorijskih dela. Aktivno se bavio i političkom publicistikom.

Povodom godišnjice ubistva premijera Đinđića, u četvrtak 12. marta, televizija N1, u okviru specijalnog izdanja Pressinga od 20 do 22 sata, emituje dokumentarni film Slaviše Lekića: Zoran Đinđić – Hipoteka.

U okviru dvočasovnog programa, N1 priprema i poseban prilog sa hronologijom događaja od ubistva do suđenja i pitanjima koja još čekaju odgovore. Autor priloga je novinar N1 Đorđe Nasković.