Nakon što je spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio Nacrt izveštaja o Srbiji, sa amandmanom koji govori o mogućoj korekciji granica kao delu rešenja u dijalogu Beograda i Prištine, u domaćoj javnosti ponovo je aktuelno pitanje - da li je to, na mala vrata, zeleno svetlo za razgraničenje?
Ujedno, aktuelno je i CeSID-ovo istraživanje po kojem je 44 odsto građana protiv razgraničenja. Predsednik Srbije iz Astane poručuje da je „mislio da je procenat i veći“.
Razgraničenja, podela, korekcija granice – nisu termini koje koristi Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta ali kažu da „svaki sporazum Beograda i Prištine može biti prihvatljiv samo ako je obostrano usaglašen“, uz naglasak da homogene države ne bi trebalo da budu cilj u regionu.
Međutim, predsednik Kosova Hašim Tači ne odustaje od svog cilja koji podrazumeva korekciju srpske granice.
„Proteklih dana sam razgovarao sa naučnicima, poslovnim ljudima, studentima i predstavnicima građanskog društva, uglavnom iz Preševske doline, koji su se složili da se ukazala istorijska prilika da se ostvari ‘legitimno pravo stanovnika tog područja, izraženo 1. i 2. marta 1992. godine’, da se priključe Kosovu“, kazao je Tači.
POVEZANE VESTI
Ukoliko je ta opcija na stolu, mora i Srbija nešto da dobije, kaže za N1 vojni komentator i poslanik vladajuće partije u parlamentu Miroslav Lazanski. On naglašava da će o rešenju odlučivati Beograd i Priština, kao i Moskva i Vašington.
„Ok, dajte vi nama sever Kosova, a mi ćemo vama možda dati, možda, a možda i ne, ovu Preševsku dolinu i tako dalje, pa da izvršimo razmenu. Ali ovu u Prištini kažu – mi ne damo ništa! I šta ćemo onda kad oni kažu ne damo ništa? Albanci slušaju samo Amerikance i nikog drugog, kakva Evropska komisija i Evropski parlament“, kaže Lazanski.
Za razgraničenje, ako je suditi prema CESID-ovom istraživanju, nisu građani Srbije – protiv je 44, za 25 odsto. Predsednik Srbije iz Astane odgovara da je iznenađen jer je „mislio da je više protiv“.
„Ja mislim da je to 70, 75 odsto ljudi koji će a priori da kažu da su protiv, a ne 44, koji baš ne znaju ni za šta su ni protiv čega su tu ali nemam ništa protiv pošto razumem volju naroda“, kazao je Vučić.
A taj narod zapravo ni ne zna šta bi razgraničenje podrazumevalo jer im nedostaje konkretnih informacije, pre svega od predsednika Vučića, koji tvrdi da je njegova kosovska politika poražena, smatraju u CESID-u.
„Ja sam negde sklon da verujem da je i njegova današnja izjava, ali i njegove izjave pre nekoliko dana više predstavljaju neku vrstu taktičkog manevra nego činjenice da on zaista veruje da je doživljen poraz. Ja ne verujem da je dijalog Beograda i Prištine, pa i oko razgraničenja, završen“, rekao je Klačar.
Nije završen, ali nije ni zakazan – još uvek se ne zna da li će se Vučić i Tači tokom oktobra sastati u Briselu.
