Oslobođenje Beograda - gde su danas antifašistički ideali...

Danas je 74. godišnjica od oslobađanja Beograda u Drugom svetskom ratu. U borbama od 12. do 20. oktobra 1944. godine poginulo je oko 3000 boraca Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije i 960 vojnika i oficira Crvene armije. Beogradskom ofanzivom okončana je 1.287 dana duga nemačka okupacija Beograda.

Milošević je rekao da je ono što je najveći problem sa savremenim pozivanjem na antifašističke tradicije je što se ona isljučivo nacionalizuje i svodi na učešće srpskih partizana u antifašističkoj borbi, četnici se po kriterijumu nacionalnom smatraju antifašističkom snagom, a svi drugi se zanemaruju.

"Čak se ističe da su jedino Srbi bili antifašisti, a zanemaruje se komponenta bratstva i jedinstva što je i uspelo da održi na okupu narodooslobodilački pokret. I ti partizani i komunisti dobri su samo ako su Srbi i ako su mrtvi", kazao je.

Milošević je upitao šta je danas živo od onoga što su ideali ljudi koji su se borili na antifašističkim platformama.

"Mislim - gotovo ništa, osim povremenog isticanja kad je potrebno nekom drugom mahnuti ispred nosa da nemaju antifašističku tradiciju", navodi.

Milošević je kazao da je sve što se tiče narodno oslobodilačke borbe ograničeno na dimenziju koja ne odgovara onome što bi bila potreba društva, kako bi imalo jasnu sliku o tome ko se borio za oslobođenje zemlje, a ko su bile kolaboracione snage.

Udžbenici, čak i kad u smislu činjenica koje donose nisu problematični, način na koji je sve to u javnosti uokvireno je duboko sporan jer sprečava da se na pravi način sagleda ono što su istinske vrednosti i istinski ideali narodnooslobodilačke borbe i antifašističkog pokreta.

Dapčević: Moj otac bi danas bio razočaran

Vuk Dapčević, sin narodnog heroja Peka Dapčevića, partizanskog vojskovođe koji je zajedno sa Fjodorom Tolbuhinom predvodio oslobodioce Beograda, rekao je da veruje da bi njegov otac danas bio razočaran u svoje ideje, kao i da bi ga pogodila situacija oko ‘99. i da bi vrlo teško doživeo raspad Jugoslavije.

Kako je rekao, za njegovog oca 20. oktobar je bio praznik, a u kući nije držao, kako je rekao, časove istorije.

"Voleo je taj datum, za njega je Beograd bio najveća pobeda, i jako je voleo Beograd do poslednjeg dana… Moj otac nije držao časove istorije u kući. Napisao je 14 knjiga, a od toga jedna je o Beogradu, sadrži celu priču o operaciji oslobođenja grada”, kazao je.

Snimatelj naše televizije je ispričao i kako on 20. oktobar obeležava svojim ritualom. "Volim da odem kod oca na grob na taj dan, odnesem buket karanfila".

On je ispričao i da članovi njegove porodice nisu nikada pozvani na državnu proslavu 20. oktobra koja je poslednjih par godina postala i pomodarstvo.

Dapčević je rekao da njegov otac nije sahranjen u Aleji zaslužnih građana na sopstveni zahtev. "Želeo je da bude sahranjen među običnim svetom, jer se najviše i družio sa takvim ljudima, tražio je od mene da to uradim tako, kao i da se ne objavi ta vest i da se ne zna", objasnio je on.

Rekao i da nije tačna legenda je Peko Dapčević u Beograd ušao na belom konju, već je taj konj bio crn i zvao se Zelenko.