Građani beže od politike, važan aktivizam na lokalnom nivou

Pravnica Ana Toskić, iz organizacije civilnog društva "Partneri za demokratske promene Srbije", gostujući u Novom danu izjavila je da postoji više uzroka zašto građani nisu zainteresovani da učestvuju u javnom diskursu.

"To je jedan trend. Organizacija CRTA radi ta istražiavanja o učešću građana u političkom životu, i ona su pokazala da je mali broj građana zainterosovan za politiku, čak i za pitanja za lokalnom nivou, jer nemaju shvatanje da njihovo učešće može da nešto promeni. S druge strane, napravila se negativna slika o svemu što ima politički kontekst, koji se prvenstveno vezuje za političke stranke, a građani nemaju poverenja u stranke, oni gube poverenje čak i u subjekte koji su im bili partneri, a to su civilno društvo i mediji", kaže Toskić.

Politikolog Uroš Mišljenović objašnjava da su javne politike skup mera koje se donose s ciljem da se ostvari neka pozitivna promena u društvu, naglašavajući da su građani nedovoljno u nju uključeni.

"Odgovornost je onoga ko je zadužen da uključi građane u tu politiku, a delimična je krivica građana što su pasivni. Ja bih međutim rekao da u okviru da u okviru postojećih instutucija ne postoji dovoljna želja da se građani uključe u javnu politiku", navodi Mišljenović.

 Na pitanje kako se deli ta odgovornost, Ana Toskić kaže: "Institucije crpe svoj legitimitet od građana. Odgovornost insttucija je odgovornost prema građanima, barem bi tako trebalo da bude".

Ona kaže da pitanje odgovornosti i transparentnosti ima dva nivoa - prvi, pravni okvir koji stalno unapređujemo, ali i s druge strane, njegova primena, gde građani treba da budu ti koji kontrolišu, koji traže odgovornost i, kako kaže, polaganje računa za urađeno.

Praksa je pokazala da, kaže Mišljenović, političari ne rade u skladu s tim.

"Političari razumeju kako stvari treba da posluju, znaju šta se od njih mora očekivati, ali postoje tendencije da se to suzbije...Veza između odabira nas kao građana i njihovog ponašanja nije sasvim jasna", navodi Mišljenović.

Odgovornost za to, kako kaže, ide na obe strane.

"Odgovornost ide i od ove pravne strane i od tog polaganja računa, pozivanja na odgovornost. Ako si prekršio zakon, ne treba da ostaneš na toj funkciji, ako si nešto obećao, a nisi ostvario, moraš da pružiš objašnjenje...Često imamo kontradefanzivan stav, gde se iz defanzive prelazi u ofanzivu - zašto se uopšte to pitanje postavlja...što nije dobro", dodaje gost N1.

U čijem interesu rade političari?

Na pitanje da li političari rade u interesu građana ili svojih partija, Ana Toskić kaže da je "dosta interesa u pitanju".

"Trebalo bi da rade u javnom interesu, onog što se tiče svih građana. Da li je to tako? Uglavnom nije, ali postoje pitanja na koji način određujemo pravac i smernice u kom društvo ide. Pa ako Srbija recimo hoće u EU, mora postojati legitimitet među građanima...Često se odluke donose na vrhu, bez konsultacije baze, tj. građana", kaže Toskić.

Prema njenim rečima, politički dijalog mora biti širi, ne sme se ograničavati samo na političke partije.

To da se ne radi u interesu građana govori podatak da se u Skupštini Srbije, recimo, ne glasa o zakonima na osnovu njihove suštine, nego na osnovu toga ko je predlagač. Gosti N1 kažu da ne pamte kada je u skupštini usvojen zakon opozicije.

"I to je jasno, s obzirom na to koliko se zakona donosi po hitnoj proceduri", kaže Toskić.

Sloboda izražavanja i ljudska prava ponovo u fokusu

Ona naglašava da građani treba da budu više uključeni u javnu politiku.

"A mi kao civilno društvo treba da budemo više okrenuti građanima. Naša organizacija je osnovana pre 10 godina i mi smo uglavnom radili kao organizacija koja je predlagala izmene nekih politika, pravnog okvira u domenima naše ekpertize, jer smo pretpostavljali da već 2008. godine, posle godina demokratskih promena kroz koje je naše društvo prolazilo, da su brojne slobode već osvojene i da je neki standard ljudskih prava već uspostavljen, da nije potrebno da svi budemo aktivisti za ljudska prava, jer postoje standardi, zemlja je u procesu EU integracija...", kaže Toskić.

Međutim, dodaje, danas, 10 godina kasnije, mi se nalazimo u situaciji da se otvaraju neke teme za koje smo mislili da su zatvorene.

"...Sloboda izražavanja, pristup informacijama od javnog značaa, privatnost, koja je globalna tema, sloboda udruživanja...Dakle, bitno je da kada otvaramo opet te teme, ne napravimo istu grešku - da isključimo građane, da učestvujemo u procesima bez konsultacije s njima", naglasila je Toskić.

Ona je napomenula da poslednjih godina postoje organizacije na lokalnom nivou, poput udruženja za odbranu Stare planine, ili udruženja Stepa Stepanović, koja su, kako kaže, oaze.

"Građani se moraju pokrenuti sa onim što ima direktne veze s njima, što su životne teme. Velika politička pitanja više to ne mogu, i ne bi ni trebalo da budu", zaključila je Toskić.

Pogledajte gostovanje u Novom danu: