Poslanik EP: Pitanje Kosova je ključno, EU ne želi sukobe

Flekenštajn je naglasio da Evropska unija ne želi da ima sukobe u svojoj zajednici i da zato Srbija i Kosovo moraju da pronađu način da reše svoje probleme.

"Svestan sam da je ovo veliki problem, ali ne treba da se mešamo. Imam veliko poštovanje za predsednike Vučića i Tačija koji hoće da nađu rešenje i treba da ih pustimo da rade posao, a ne da komentarišemo i kritikujemo svaku reč koju oni izgoivore. To je veoma teško pitanje za Srbiju i Kosovo, hajde da ih pustimo da rade posao, ako postoji neki predlog da ga čujemo. Moj savet je neka oni urade svoj težak posao i onda da vidimo koji rezultat može da se ostvari, a ne da mi unapred dajemo preporuke, mislim da to nije etički, ja ne bih hteo da menjam svoju poziciju s njima".

Na pitanje da li veruje da je 2025. godina kada će Srbija postati članica EU, Flekenštajn je rekao da ne voli igre sa ciframa, ali da 2025. može da bude dobra godina za orijentaciju.

"To je teoretska godina, ako sve ide kako valja, onda to može da bude dobar broj za orijentaciju, ali koja godina ne bih znao, da znam onda bih ja sedeo na mestu predsednika Evropske komisije", poručuje poslanik iz Nemačke.

Flekenštajn ocenjuje da se u Srbiji dosta toga promenilo u poslednjih nekoliko tgodina, ali i da još dosta toga treba da se uradi.

"Započeto je dosta reformi, vezanih za vladavinu prava, medije, ali dosta toga treba da se realizuje i da postane deo života. Uspehe možete da vidite u privrednoj sferi, ali još treba da se radi, ne samo Srbija već i drugi akteri. Mislim da smo se usredsredili na pitanja pregovora s Prištinom, to je važno, ali nije jedina stvar, sada treba da se fokusiramo na slobodu medija, na papiru je sve u redu, ali to treba i da se sprovede, to nije samo pitanje za vladu već i za transparentne i hrabre novinare".

Govoreći o investicionoj klimi u Srbiji, Flekenštajn je rekao da će ona biti sve bolja kako se Srbija bude približavala velikom tržištu Unije.

"Ljudi ne investiraju jer ste vi dobri momci, već zato što hoće da zarade, a više dobijaju ako je veliko tržište. Postoji još veće tržište kad je u pitanju Zapadni Balkan, približavanje znači da ste deo tržišta od 400 miliona ljudi i to značajno utiče na investitore".

On ima savete koje bi Srbija trebalo da primeni kako bi u potpunosti iskoristila potencijal koji joj pruža proces pridruženja EU.

"Morate da imate dobro privredno okruženje, da verujete zemlji, Skupštini, Vladi, da se sprovodi vladavina prava, ako odete na sud da znate da ćete doći do pravde, da imate jasna prava kada je u pitanju vlasništvo. Politička klima mora da bude dobra tako da ljudi veruju, a i privreda mora da bude stabilna".

Nemačka humanitarna organizacija ASB potpisala je Memoramdum sa Ministarstvom rada, zapošljavanja, boračkim i socijalnim pitanjim za implentaciju projekta "Inicijativa za socijalnu dimenziju evropskih integracija".

"Mislim da na polju socijalne zaštite nije puno urađeno, to nije samo pitanje vlade već i EK i EP, treba da se više usredsredimo na živote ljudi, ako možemo bar malo da uradimo da im se poboljša život, na pravom smo putu. Nije to bilo u žiži, ali moramo da postavimo tu temu, ne smeju ljudi da imaju utisak da su zaboravljeni", poručuje Flekenštajn.

Inače, u Beogradu se danas održava Regionalna ministarska konferencije. ASB je organizator događaja, na kome će biti reči o investicijama u Srbiju kroz različite fondove, nemačkim ulaganjima u socio-ekonomske oblasti, regionalnoj saradnji.

"Ja bih rekao da postoje tri poruke, prva je da mi je drago što svi dolaze, mi dosta govorimo o procesu pristupanja, moramo da govorimo o ljudima, o socijalnim aspektima, da ljudi imaju osećaj da se nešto pozitivno dešava i da su vlade posvećene tome. Druga stvar je ako to zajednički uradimo, neće se ponavljati iste greške, da naučimo jedni od drugih, da odemo u opštine, da ne ostanemo samo u glavnim gradovima, da oni shvate da postoji želja da im se život unapredi. Treća stvar je građansko društvo, ljudi moraju da razmenjuju iskustva, sarađujemo sa NVO", rekao je poslanik Evropskog parlamenta Knut Flekenštajn.