Zaštitnik građana Saša Janković ocenio je da je odbijanjem VBA i Ministarstva odbrane da u slučaju incidenta tokom Parade ponosa dostave podatke kojima raspolažu narušeno međunarodno priznato načelo demokratske civilne kontrole službi bezbednosti i prekršen niz zakona.

U redovnom godišnjem izveštaju ombudsman je za saradnju u protekloj godini sa Bezbednosno informativnom agencijom rekao da je ona bila na nivou najboljih evropskih i svetskih praksi.

Govoreći o incidentu tokom Parade u izveštaju se, u delu u kojem obrađuje demokratsku civilnu kontrolu i rad službi bezbednosti, kaže da je to prvi slučaj u dosadašnjoj praksi omudsmana da organ vlasti ne osporava njegovu kontrolnu nadležnost, ali odbija da dostavi podatke koje poseduje i sarađuje sa tim organom.

„Odbijanjem VBA i MO da dostave tražene podatke i sarađuju u postupku kontrole narušeno je međunarodno priznato načelo demokratske civilne kontrole službi bezbednosti i prekršeni su zakoni o Zaštitniku građana, o VS, o osnovama uređenja službi bezbednosti, o VOA i VBA i o zaštiti uzbunjivača“, navodi se u izveštaju.

U godišnjem izveštaju navodi se i da je BIA u potpunosti sarađivala sa Zaštitnikom građana u postupcima kontrole i prevencije, na nivou najboljih evropskih i svetskih praksi. Detaljnom kontrolom načina na koji BIA sprovodi meru „tajnog pretresa“ utvrđeno je da ta agencija poštuje ustavne garancije ljudskih prava.

U radu policije, kako se navodi u izveštaju, bilo je pojedinačnih slučajeva prekoračenja ovlašćenja i zlostavljanja građana. Takođe, kako se navodi, ne sprovode se uvek blagovremeni i temeljni postupci unutrašnje kontrole i provere svih argumentovanih navoda o nepravilnostima o radu policijskih službenika.

Sporno što Vučić koordinira službama bezbednosti

Zaštitnik građana podseća da je na dužnosti predsedavajućeg Biroa za koordinaciju službi bezbednosti tokom 2014. ostao premijer Aleksandar Vučić, državni funkcioner koji je istovremeno predsednik najveće i vladajuće stranke u državi.

„I u prethodnim izveštajima ukazivano je na povećanu opasnost od uvek prisutne politizacije u radu službi bezbednosti koja zbog toga preti“, navodi ombudsman.

On se založio i za otvaranje dosijea tajnih službi iz totalitarnog perioda koje je, kako se navodi, nužno kako radi zadovoljenja pravde za one koji su bili na meti aktivnosti službi zbog svog demokratskog opredeljenja, tako i radi objektivnog, stručnog izučavanja načina na koji tajne službe bivaju zloupotrebljene u političke ciljeve.

Autocenzura zahvatila medijski prostor u Srbiji

Janković ocenjuje i da mediji u Srbiji nisu slobodni u meri primerenoj savremenoj evropskoj državi i društvu. U izveštaju se navodi i da je autocenzura zahvatila medijski prostor, dok je kritičko izveštavanje u 2014. godini označavano kao „nečasna protivdržavna aktivnost koja koči reforme“.

Autori kritičkih tekstova proglašavani su za strane ili tajkunske plaćenike, unutrašnje neprijatelje, domaće izdajnike, „preplaćenike“, „opoziciju“ i izloženi su linču u pojedinim medijima, upozorava zaštitnik građana.

Janković navodi da listovi ili mediji koji objavljuju kritičke misli ili činjenične tvrdnje koje protivreče vladajućoj retorici strahuju od povlačenja oglašivača, čiji je novac ključan za njihov opstanak.

Kako se navodi u izveštaju, postupci nosilaca vlasti i okolnosti na medijskom tržištu pogoduju autocenzuri ili tendencioznom, navijačkom izveštavanju zbog čega trpi Ustavom grantovano pravo građana da budu istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavani o pitanjima od javnog značaja.

Ukidanjem Utiska nedelje na televiziji B92, smatra zaštitnik građana, bitno je smanjen medijski prostor u kome mogu da se čuju zagovnici različitih opcija i rešenja, ali i preko potrebni javni društveni dijalog o najvažnijim pitanjima.

Težak položaj građana na Kosovu

Ombudsman je upozorio i da su građani na Kosovu i Metohiji, posebno nealbanske nacionalnosti koji žive u enklavama, taoci tekućih političkih procesa i suočavaju se sa teškim kršenjima ljudskih prava i sloboda.

Kako je navedeno, zaštitnik na teritoriji Kosova i Metohije nije u mogućnosti da ostvaruje svoje nadležnosti, te se ocena u izveštaju zasniva na navodima iz pritužbi zaštitniku i dostupnim informacijama.

U delu izveštaja o azilantima i migrantima navedeno je da se više od 200.000 interno raseljenih i dalje suočava sa egzistencijalnim problemima, a uprkos skromnoj pomoći koju primaju od Komesarijata za izbeglice i migracije.

Zabrinjavajuće stanje ljudskih prava

Zaštitnik građana je ocenio i da je stanje ljudskih prava u Srbiji tokom 2014. godine bilo zabrinjavajuće.

„Stanje vladavine prava i pravne sigurnosti, poštovanje principa ‘dobre uprave’, organizacija i kapacitet administracije, primena zakona i povrh svega – ekonomska situacija, bili su takvi da nisu obezbedili nivo poštovanja prava građana potreban za dostojan život svih“, navodi ombudsman u godišnjem izveštaju koji je juče predata parlamentu.

Kako se navodi, najveći broj pritužbi građana (44 odsto) odnosi se na neblagovremeni rad administracije, nemaran odnos prema poslu, očigledno pogrešnu primenu prava i druge propuste iz domena „dobre uprave“.

U toku 2014. Zaštitnik građana je, postupajući po pritužbama građana ili po sopstvenoj incijativi, u 833 predmeta utvrdio propuste u radu organa uprave koji su dovodili do povrede prava građana i uputio 799 preporuka organima.

Izveštaj sadrži ocene i podatke o poštovanju prava građana, uočene nedostatke u radu organa vlasti, predloge za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe vlasti, kao i podatke o aktivnostima i troškovima Zaštitnika građana.

Izveštajem ombudsmana bavio se Vojislav Stevanović: