Navršava se 11 godina od dva martovska dana 2004. - 17. i 18. marta, kada je u talasu nasilja sa Kosova i Metohije proterano 4.012 Srba.

Većina se nikada nije vratila u svoje domove.

Tokom nasilja na KiM 17. i 18. marta 2004. ubijeno je 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca život izgubilo u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti.

Takođe, povređeno je najmanje 170 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu.

Tokom ta dva dana porušeno je oko 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

Taj hram, jedan od najreprezentativnijih spomenika srdenjovekovne Srbije, episkopsko središte srpske crkve u srednjem veku, monumentalni oblik dobio je u vreme Kralja Milutina (1282-1321), mada je i ranije bio arhijerejsko središte prizrenskog episkopa srpske crkve. Crkva je docnije delimično obnovljena, prva liturgija u njoj služena je šest godina kasnije, ali tragovi devastacije i požara nisu otklonjeni.

Bogorodica Ljeviške u Prizrenu je 2006. stavljena na listu spomenika pod zaštitom UNESKO-a. U prvo vreme hram je obezbeđivao Kfor, a sada ga čuvaju pripadnici Kosovske policijske službe.

Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada tokom pogroma marta 2004. je bio blizu 100.

Procesuirano sedam slučajeva

Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba je osuđeno na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina.

Nasilje na Kosovu osudili su Savet bezbednosti UN i tadašnji generalni sekretar Kofi Anan, kao i sve značajnije međunarodne institucije i organizacije, vlade mnogih država, uključujući SAD i Rusiju.

Tim povodom NATO je odlučio da na Kosovo uputi dodatne trupe. U maju 2004. šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku, tri meseca pre kraja mandata.

U istražnom pritvoru bilo je više od 250 osoba osumnjičenih da su učestvovale u antisrpskom nasilju.

U septembru te godine međunarodni tužilac je podigao prvu optužnicu povodom martovskih događaja na Kosovu protiv šestorice Albanaca iz Gnjilana: Agrona Ibrahimija, Nedžata Radmadanija, Šaćira Brahimija, Dželjadina Salihua, Sadri Šabanija i Agima Abdulahua. Godinu dana kasnije osuđeni su na ukupnu kaznu od 38 godina zatvora.

Prema podacima KPS-a, za martovsko nasilje na Kosovu u prekršajnim i krivičnim postupcima kažnjeno je 266 osoba, dok istraga o umešanosti kosovskih institucija nikada nije sprovedena.

Povod nasilja

Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja tamošnjih albanskih medija prema kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela čabar kod Zubin Potoka pri čemu se jedan dečak utopio u reci.

Medijska kampanja je bila utemeljena na neosnovanoj konstrukciji.

Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su „preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela“.

Pogrom albanskih ekstremista nad Srbima 17. i 18. marta 2004. na Kosovu i Metohiji osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela odgovarajuću rezoluciju.

Prvi čas u školama danas o pogromu

Sećanju na pogrom izvršen nad Srbima na KiM, na današnji dan 2004, bili su posvećeni prvi časovi u svim školama u Srbiji.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić i ministar za rad Aleksandar Vulin prisustvovali su prvom školskom času u OŠ „Drinka Pavlović“. 

„Naša želja je da se naša deca u Beogradu, ali i u drugim delovima Srbije, sećaju ovako teških događaja i da ostanu u vezi sa vršnjacima na Kosovu i Metohiji“, rekao je Đurić novinarima nakon školskog časa.

Mihajlović: Kosovski ekstremisti uticajni i danas

Generalni sekretar Vlade Srbije Milivoje Mihajlović izjavio je da su na Kosovu albanski ekstremisti uticajni i danas.

„Danas na meti tih ekstremista nisu samo Srbi, već i Albanci, svako ko im ne odgovara“, kazao je Mihajlović za Radio-televiziju Srbije.

On je dodao da su Srbi na Kosovu sada, ipak, bezbedniji i sigurniji nego pre 11 godina i da Vlada Srbije čini sve da im položaj bude što bolji.

Vučić: Politika Srbije zaštita nacionalnih interesa

Premijer Vučić izjavio je da politika Srbije i Srba na KiM mora da bude zaštita naših nacionalnih interesa, razvoj srpske privrede, a ne nasilje.

Vučić je, odgovarajući na pitanja novinara u Obrenovcu, rekao da Srbija i njen narod na Kosovu moraju da vode „najmudriju, najodgovorniju i najozbiljniju poliitku“.

„Naš odgovor nikada ne sme da bude rušenje tuđih verskih objekata. Naš odgovor nikada ne sme da bude nasilje, već zaštita naših nacionalnih intresa. Odgovor mora da bude život Srba na KiM“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima Srbija mora da razvija i jača srpsku privredu i mogućnost za opstanak našeg naroda u južnoj pokrajini.

„Moramo da se ponašamo, ako smem to da kažem, onako kako su se neki u našem okruženju ponašali desetinama godina da bi došli do ostvarenja svojih ciljeva. Mislim da su pamet, mudrost, ozbiljnost, odgovornost, i posvećenost naši aduti, a ne bilo kakvo ratovanje ili sukobljavanje“, zaključio je Vučić.