Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji obeležilo je danas 11 godina pogroma nad Srbima, a zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić poručio da je primarni cilj da kidnapovani budu pronađeni, a počinioci kažnjeni.
„Naš primarni cilj je da ih pronađemo, ali i da pokušamo da dođemo do onih koji su te zločine počinili. Naša javnost ne zna da tragamo za 115 počinilaca ovih zločina, a u tim predmetima se nalaze i ovi ljudi, čije su fotografije izložene“, rekao je Vekarić pored improvizovanog „zida plača“, na kojem su porodice izložile fotografije 2.500 kidnapovanih i ubijenih.
Vekarić je naglasio da je veoma značajno formiranje Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu, navodeći da je to prilika da porodice kidnapovanih i ubijenih ispričaju svoje priče na međunarodnoj sceni.
„Očekujemo da će vrlo brzo biti formiran sud, govori se će se to desiti na leto“, kazao je Vekarić.
Predstavnik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji Simo Spasić takođe je istakao značaj formiranja tog suda, kako bi odgovorni za zločine nad Srbima, kako je naveo, bili izvedeni pred pravdu.
Spasić je poručio da porodice danas obeležavaju ne samo godišnjicu progona Srba, već i 17 godina od prvih ubistava, otmica i drugih zločina protiv civila, policajaca, vojnika.
On je naveo i da su „albanski teroristi marta 2004. godine nameravali da završe ono što su započeli 1998. godine“.
U jednom momentu jedan od okupljenih predstavnika porodica žrtava verbalno je napao Vekarića, na šta je Vekarić odgovorio da je on na „zidu plača“ iz poštovanja prema porodicama i žrtvama.
Đurić: Odgovori leže u Prištini
Na akademiji koja je u Kosovskoj Mitrovici održana povodom godišnjice martovskog pogroma na Kosovu, zatražen je odgovor na pitanje ko snosi političku odgovornost za događaje od pre 11 godina.
Direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao je da odgovor na pitanje ko je politički organizovao martovski pogrom, leži u Prištini.
„Još niko nije ni postavio pitanje, niti dao odgovor ko je politički organizovao, planirao, sproveo i doveo do ovih tragičnih posledica srpski narod na Kosovu i Metohiji 17. marta 2004. godine. Odgovor na to pitanje ne leži ni ovde u severnoj Kosovskoj Mitrovici, ni u Gračanici, ni u Peći, Prizrenu u kojima Srba više nema. Odgovor na to pitanje ne leži ni u Beogradu, odgovor na to pitanje, nažalost, još leži u Prištini“, rekao je Đurić.
On je istakao da je naša iskrena želja da sa albanskim narodom na Kosovu i Metohiji nađemo mir i živimo rame uz rame, na način da ni naša ni njihova deca neće morati da strepe da će se ovakve stvari, koje su se desile našoj deci, našim majkama, braći i sestrama, da se ponove.
A o martovskom pogromu državni zvaničnici su govorili i u osnovnim školama, pa su direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić i ministar za rad Aleksandar Vulin prisustvovali prvom školskom času u beogradskoj Osnovnoj školi Drinka Pavlović.
Pavićević: Crna fleka na dušama nemih posmatrača
Oficir za vezu Vlade Srbije u Prištini Dejan Pavićević rekao je da je 17. mart 2004. godine „crni dan za Srbiju i Srbe“ zbog nasilja na Kosovu, ali i „crna fleka“ na duši onih koji su to „nemo posmatrali“.
„I dalje, 11 godina kasnije, pitam se kako je svet mogao da ćuti i da gleda ono što se dešavalo pre 11 godina… Ljudi su ubijani, proterivani, njihove kuće su gorele. Njihove svetinje su gorele. Njihova groblja su skrnavljena. Zašto? Samo zato što su Srbi“, rekao je novinarima Pavićević posle parastosa u Vrkvi Svetog Nikole u Prištini.
Zamenik premijera Kosova Branimir Stojanović je kazao da je pre 11 godina u Prištini bilo mnogo više Srba. „I valjda je taj mali broj (Srba) koji je (posle 1999. godine) ostao, a bio je veći nego što Srba ovde ima danas, zasmetao nekome i valjda je bilo potrebno da se pakao iz 1999. i 2000. godine ponovo probudi“, rekao je Stojanović novinarima.
Po njegovim rečima, ostaje nada da će posle Specijalnog suda za zločine OVK od 1998. do 2000. godine, biti osnovan neki novi sud koji će se baviti nasiljem nad Srbima iz 2004. godine.
