U prihvatnim, azilnim i tranzicionim centrima u Srbiji boravi 4.000 migranata od čega je 1.000 dece, a samo ove godine registrovano je 1.000 maloletnika bez pratnje, rekao je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

On je na regionalnoj konferenciji o integraciji izbeglica i migranata „Prošlost, sadašnjost i budućnost integracije“, rekao da je njegovo ministarstvo pre svega posvećeno ranjivim grupama.

„Brinemo posebno o deci, majkama sa decom, osobama sa posebnim potrebama i žrtvama nasilja i trgovine ljudima. U institucije socijalne zaštite smešteno je 150 maloletnika“, rekao je Đorđević.

Za lica koja su smeštena u centrima za azil i kojima je odobrena privremena zaštita, prema njegovim rečima, unapređuju se mere kojima se povećava konkurentnost migranata pri zapošljavanju u skladu sa zakonom o zapošljavanju stranaca, a uz pomoć Nacionalne službe za zapošljavanje.

Ministarstvo, kako je rekao, koordinira ili učestvuje u više projekata koji se odnose na upravljanje migracijama uz podršku EU.

„Srbija je za potrebe migranata izdvojila značajna sredstva iz budžeta, a podršku pruža i EU. U toku je projekat MADAD 2 u vrednosti od 16 miliona evra i projekat brze integracije na tržištu rada za državljanje trećih zemalja, azilanata, izbeglica i članova njihovih porodica“, rekao je Đorđević.

Dodao je da su najrizičnija grupa maloletnici bez pratnje i da će kada budu izlazili iz Srbije lica koja ih preuzmu biti u obavezi da potpišu preuzimanje.

Istakao je da je neophodna i dalja pomoć međunarodne zajednice i donatora da bi se nastavila briga o migrantima, jer se nekoliko poslednjih meseci „oseća pojačan pritisak migranata“.

On je rekao da nema efikasne inkluzije ako i građani Srbije ne uvide svoje mesto u procesu pružanja pomoći migrantima kako bi se uključili u socijalnu zajednicu.

Kroz Srbiju je, prema rečima Đorđevića, tokom najvećeg izbegličkog talasa 2015. i 2016. godine prošlo skoro milion migranata koji su bili smešteni u 18 prihvatnih centara i u tom periodu brinulo se o svim njihovim potrebama, od ishrane, higijene, obrazovanja do inkluzije u socijalnu zajednicu.

Srbija je, prema njegovim rečima, tokom migrantske krize „prepoznata kao dobar primer odgovorne, efikasne i organizovane države, jer je pružila neophodnu pomoć i zaštitu u skladu sa postulatima humanizma i evropskim vrednostima solidarnosti i zaštite prava ljudi koji beže od rata“.

Nesebičnu pomoć migrantima, kako je rekao ministar, pružalo je i stanovništvo što „nije iznenadilo, s obzirom na to da je u nedavnoj prošlosti Srbija postala dom za najveći deo žrtava srpskog stanovništva koje je izbeglo ili je interno raseljeno“.

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčić Štamcar rekla je da je u zemljama EU 20 miliona ljudi koji nisu državljani tih zemalja, što čini četiri odsto ukupnog stanovništva.

„EU treba da intezivira rad na upravljanju migracijama“, rekla je ona.

Dodala je da „bez obzira na napore EU, državljani trećih zemalja prolaze gore od građana zemalja u kojima oni borave, kada je reč o zapošljavanju, obrazovanju i socijalnoj inkluziji“.