Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da je promena mandata Kosovskih bezbednosnih snaga potez Vlade u Prištini za unutrašnju publiku, zbog loše godine iza sebe. I on i diplomata Branka Latinović saglasni su da se radi o potrebi da se zaokruži državnost. MSP će tražiti sednicu SB, a Latinovićeva navodi da je to dobar potez.

Skupština Kosova usvojila zakone koji će omogućiti transformaciju Bezbednosnih snaga u vojsku Kosova. Poslanici su izglasali Zakon o Bezbednosnim snagama Kosova, Zakon o Ministarstvu odbrane Kosova, kao i Zakon o službi u Bezbednosnim snagama Kosova. Sednici nisu prisustvovali poslanici Srpske liste.

Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, govoreći o novim nadležnostima bezbednosnih snaga Kosova, kaže da je ključno to što im je mandat produžen da štiti teritoriju Kosova, zatim što sada imaju mandat da učestvuju u vanrednim situacijama, i treća stvar za koju kaže da je  veoma značajna – da je plan da učestvuju u mirovnim operacijama NATO snaga.

To je početni korak formiranja vojske, navodi gost Dana uživo, dodajući da će ta transformacija potrajati nekoliko godina, kao što je najavljivano iz Prištine. Međutim, današnji potez je, kaže Elek, značajan jer je uspostavljanje vojske jedan od elemenata državnosti, što je i cilj Kosova. Trenutak nikad mogao da bude pogrešniji, ocenjuje Elek. On podseća da je Kosovo imalo lošu godinu iza sebe, da vizna liberalizacija, uprkos očekivanja u Prištini, nije ni blizu, da je propao treći pokušaj učlanjenja u Interpol. Zato je, ističe gost N1, Vlada Kosova trebalo da „isporuči“ nešto za građane, da kaže da se nešto pozitivno desilo. „Tako da je ovo za unutrašnju publiku“.

Ovo jeste potez očajnika, saglasna je Elekom diplomata Branka Latinović koja dodaje da je Kosovo izgubilo puno bitaka na međunarodnoj sceni. Uz već poBranka menuto, tu je i proces priznavanja koji je, kako dodaje, u jednom dubokom zamrzavanju, zatim postoji proces povlačenja priznanja i davanja odgovarajućih izjava koje to znače, dalje – nema napretka u kontekstu ulaska ne samo u Interpol, veći i u Unesko, a niti ičeg za ključno pitanje – da se otpočne proceduru u UN. Nijedna država nema entitet dok ne reguliše stolicu UN, naglašava gošća Dana uživo. „Ovo je jedan potez da (Priština) zaokruži državnost“, rekla je Latinovićeva, podsećajući da je vojska jedan od osnovnih atributa države.

Što se tiče pravnog okvira – da, to jeste vojska, kaže gošća N1. Mandat je suštinski izmenjen u odnosu na dosadašnji, te nove snage će dobiti teže naoružanje, navodi. Podseća da su one do sada imale pravo samo na lako naoružanje. Gošća Dana uživo navodi da je jedan analitičar iz Prištine jutros na TV govorio da će Kosovo od sada imati pravo da uvozi oružje. Podseća da je do sada Kfor bio taj koji je za njihove potrebe obavljao tu proceduru. „Tako da je to jako značajna, suštinska nova stvar, na koju treba obratiti pažnju“.

Elek navodi da je Kfor prvi i jedini garant mira na Kosovu, uz NATO, i da, dok je on tu, vojska Kosova ne treba da predstavlja pretnju Srbiji.

Strah Srba na severu jeste, u neku ruku opravdan, navodi Elek. On podseća da je veliki broj pripadnika nekadašnje tzv. OVK prešao u policiju, a delom i u ovu vojsku. To je, dodaje, i bio razlog da se Srbi ne uključuju u KBS. Postojao je jedan broj njih, ali je pod pretnjama i pritiskom iz Beograda, naročito na severu Kosova, veliki deo izašao, podseća.

On navodi da razlog za strah postoji ne toliko od samog procesa transformacije, već od neizvesnosti i zbog ne znanja šta se dešava – jer oni čuju s dve strane oprečne infomacije.

Latinović kaže da je današnjim postupkom prvo prekršena Rezolucija 1244, koja podrazumeva potpunu demilitarizaciju prostora Kosova i Metohije, i jedino prisustvo Kfora kao oružanih formacija.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izrazio je žaljenje zbog odluke kosovskog parlamenta „uprkos zabrinutosti koju je zbog toga izneo“ taj vojni savez. On je ponovio da nije dobar trenutak za takav potez.

Stoltenberg je bio umeren i aktivan sve vreme, ocenjuje Latinovićeva, komentarišući reakciju. NATO je svestan da Kosovo nema kapacitete za Vojsku i da će te jedinice biti jako teško kontrolisati, tako da ima tu puno neznanica, dodaje.

Ministarstvo spoljnih poslova je navelo da će Srbija tražiti hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN zbog kršenja Rezolucije 1244 ovom odlukom. „To je jedini način, samo je pitanje kakvo će biti reagovanje pet stalnih članica SB“, kaže Latinovićeva dodajući da se tu otvara i drugo pitanje – zašto nam „ne ide“ sa SAD, Francuskom i Velikom Britanijom, i zašto to nismo uspeli da poboljšamo za poslednjih 17, 18 godina.

Latinovićeva kaže da je to dobar Dačićev potez, kao i to što je je gradonačelnik severne Kosovske Mitrovice razgovarao sa komandantom Kfora. Mora da postoji ta linija komunikacije, da se identifikuju razlozi ako srpska zajednica ima strah i to šta treba da se uradi da se ne dese ti elementi koji bi taj strah uvećali, navodi.

Latinović: Dijalog treba i mora da se nastavi

Dijalog mora i treba da se nastavi, to nije upitno, samo je pitanje da li u ovakvom kontekstu, u ovakvim ishitrenim i nepotrebnim potezima, kaže Latinovićeva, podsećajući i na tenziju koje je izazvalo uvođenje taksi na srpsku robu.

Smatra da, ipak, ima uslova da se nastavi dijalog. Vidimo da se prištinski predstavnik u pregovorima dosta zaćutao, on je danas čestitao ali se nije oglašavao o svemu tome, primećuje gošća N1.

Konstatuje da je očigledno da je velika razlika između Haradinaja i Tačija kad je u pitanju ono što se dešava u Briselu.

„Ide se na jednu vrlo komplikovanu situaciju, oni nastoje da što više pogoršaju situaciju da bi nešto dobili“, navodi. Dodaje da su važan faktor i izbori za Evropski parlament, koji su u maju. Ako se tu do proleća ništa ne desi, onda je teško i očekivati neki značajniji rezultat, ocenjuje Latinovićeva.