Najkosmopolitskija metropola ovog regiona počinje da liči na višespratnu kasabu u kojoj neonke na apotekama više odišu stilom od novogodišnje rasvete, koja uglavnom izgleda kao otkupljeni, ali nerealizovani tender rasvete za Irkutsk, piše portal Vitraž.

„Beograd nije vlasništvo, još manje poligon za eksperimente političkih partija. Beograd su naše bake i deke, roditelji, ćoškovi, prvi poljupci, drugarstva, istorija. Imamo pravo da tražimo sve, baš danas, kada ne smemo da tražimo ništa“, piše autor teksta na portalu Vitraž Pavle Jakšić.

On navodi da postoje stvari, poput restauracija zgrada, ulica, poput Njegoševe i Svetozara Markovića, koje su Beograd kakvog se sećamo i konstatuje da je to „premalo“.

Prema mišljenju autora teksta, projekat u Savamali jeste bolji od mulja i korozije, ali dodaje da su ga „suluda rešenja za njegovo sprovođenje“ svela na nivo omraza i kod onih kojima se dopao – autogol.

„Vračar, nekada staro jezgro trgovaca, advokata, zanatlija, sve više liči na sindikalno odmaralište u izgradnji. Mahnito se brišu patina i istorija, nestaju stare zgrade, koje nisu sačuvane, jer nisu mogli da se ugrade u kvadrate, oni koji će to sutra pravdati nekom svojom tetkom iz Kanade. U te razrušene prostore ubacuju se proizvoljni urbanistički projekti“, navodi se u tekstu.

Komentarišući Cvetni trg autor konstatuje da je postao „jedan od promašenih diplomskih radova arhitekata ove vlasti“.

Autor takođe iznosi mišljenje i „da je onaj ko je projektovao novi plato kod ‘Pevca’ ikada popio piće sa dedom ili ocem u kultnoj beogradskoj bašti, nikada ne bi betonom eutanazirao taj mali komad zemlje, koju je zapečatio česmom, za koju je čak i skopska ‘antika’ umetnost“.

„Najezdi neke nove, bahate klase ostao je da prkosi samo šmek Beograđana, starosedelaca i pridošlica, sazdan od vrednosti i tradicija – vaspitanja, gostoprimstva, buntovništva, asfalta. Šarm mangupa, lekara, pekara, književnika, mesara, konobara.“, piše Jakšić čiji tekst u celosti možete pročitati na portalu Vitraž.