Mesne zajednice ostaju bez sopstvenih računa, preti im poskupljenje usluga

Udružili su se kako bi lakše odbranili ono što smatraju svojom imovinom, a koju odbijaju da predaju Gradu na upravljanje.

Iz različitih su sela, a sa sličnim problemima. Opštine od njih traže da predaju groblja i vodovod na upravljanje i korišćenje javno-komunalnim preduzećima, što oni ne žele. U Begeču su takav stav meštani ponovili krajem decembra.

"Zbor građana je ovaj zaključak doneo iz razloga da Savet MZ ne može u ime svih građana donositi odluku o promeni statusa imovine begečke koja je građena mesnim samodoprinosom i dobrovoljnim radom", kaže Plamenka Laćarac, stanovnica Begeča.

A upravo im je takav zahtev početkom decembra uputio gradonačelnik.

"To je njihova zakonska obaveza jer je neodrživo i opasno da vodovod bude u nadležnosti mesne zajednice. Kada ispune svoju zakonsku obavezu i predaju Gradu vodovod, slede velika ulaganja JKP ''Vodovod i kanalizacija'' vredna više od 100 miliona dinara", navode se u saopštenju gradonačelnika.

Od 1. januara nova pravila nametnuta su i meštanima Stepanovićeva. Za održavanje lokalnog groblja i sahranjivanje, ubuduće bi trebalo da se pita novosadsko komunalno preduzeće. Do sada je to radila mesna zajednica, a meštani su mesečno izdvajali 120 dinara po domaćinstvu.

"Sada nam se nameće cena od 36.000 dinara koju treba da platimo prilikom sahranjivanja nekog pokojnika i za nas je to zaista neprihvatljivo. Spremni smo da štitimo groblje i svojim telima, da zaprečimo mašinama i tako dalje. Nezadovoljstvo građana je ogromno, kao nikada do sada", kaže Radovan Čiča, stanovnik Stepanovićeva.

Iz Gradske uprave je u mesnu zajednicu stiglo i preteće obaveštenje kojim ih informišu o kaznama koje bi mogli platiti. Građani, s druge strane, planiraju da se borbu nastave zborovima i peticijama.

U opštini Kula slična bitka vodi se već duže od pet godina. Meštani sela Lipar ne žele da ustupe svoj vodovod javno-komunalnom preduzeću. Odgovor koji je usledio iz opštine bila je prijava Tužilaštvu protiv svih članova Saveta mesne zajednice.

Problem je počeo 2013. kada su građani smenili, kažu, politički Savet mesne zajednice zato što je odlučio da lokalni vodovod preda opštini. 2016. odbili su i odluku koju je donela sama opština Kula.

"Ne želimo da predamo zato što su građani i meštani Lipara izgradili tu vodovodnu mrežu i bunare. I ne postoji taj zakon koji može da uzme imovinu građana Lipara", kaže Dušan Miščević, stanovnik Lipara.

Građevinska i upotrebna dozvola koju poseduju, kaže, to i dokazuje. S druge strane, u komunalnom preduzeću citiraju više zakona i dodaju - vodovodna mreža je javna svojina.

"Iako je obavljeno više sastanaka sa predstavnicima MZ Lipar u cilju prevazilaženja nesporazuma i iskazana dobra volja da se izadje u susret svim predlozima koji su zakonski mogući, kao što su formiranje posebne radne jedinice u Liparu i ulaganje u infrastrukturu, nismo uspeli da preuzmemo opremu i uđemo u posed. Zbog toga je Opština podnela i krivičnu prijavu protiv MZ Lipar i taj postupak je u toku", navode u preduzeću.

Tužilaštvo je protiv njih pokrenulo postupak zbog samovlašća, što u Liparu odbacuju i navode - jedino samovlašće, uz politički pritisak, dolazi upravo iz Kule.