Napadi na novinare 2018: Od pritisaka, preko verbalnih pretnji, do paljenja kuće

Od 102 incidenta zabeležena 2018. godine, sedam je fizičkih napada na novinare, a 23 su verbalne pretnje. Samo tri slučaja dobila su epilog tj. počinioci kaznu, istiće Marija Vukasović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

"Stiče se nekako utisak da su to uglavnom neki slučajevi kada su u pitanju novinari koji su, onako, poznatiji javnosti, koji su češće u medijima. Prosto takav se utisak stiče, i mi bismo voleli kada bi takav način, kao što je sada bio za pretnje upućene Brankici Stanković, kada bi takav postupak bio i prema ostalim slučajevima pretnji i napada na novinare", poručila je Vukasović.

Dok broj fizičkih napada u poslednjih pet godina opada, broj verbalnih pretnji novinarima, a pogotovo pritisaka drastično raste. Tako ih je u 2018. bilo 72. Čak 30 puta reportere su pritiskali funkcioneri. Bilo da novinare etiketiraju kao opozicione ili ih ne pozivaju na događaje, ne odgovaraju na pitanja ili urgiraju da nešto ne objave.

Ipak, državna sekretarka u Ministarstvu spoljnih poslova Biljana Popović Ivković i zamenik Republičkog javnog tužioca Branko Stamenković tvrde da u tim slučajevima ne mogu ništa, jer pritisak nije krivično delo.

"Prosto rečeno, ponekada ono što novinari kao žrtve shvataju da je na primer ugrožavanje sigurnosti, po našem krivičnom zakoniku ne predstavlja krivično delo ugrožavanja sigurnosti", objasnio je Stamenković.

"I moramo zaista da sednemo i vidimo šta je pritisak. To nije krivično delo", dodala je Popović Ivković.

I zaista pravni sistem Srbije ne poznaje pritisak kao bilo kako nezakonsko delo, pa se i iz Ministarstva unutrašnjih poslova i iz Republičkog javnog tužilaštva u glas vade: procesuiramo sve napadače na novinare kako pravo nalaže bez dvostrukih aršina.

Nije baš tako, nadovezao se Omer Hadžiomerović iz Društva sudija, a taj stav deli i Lidija Komlen Nikolić iz Udružena tužilaca Srbije. Tvrde da i sami trpe pritiske, pa policija, sudovi i tužilaštva na napade reportera ne reaguju adekvatno.

"Moguće je da nemaju kapacitet, moguće je da ne znaju da reaguju, da nema znanja, moguće je i da neće da reaguju. A, zašto neće da reaguju - da li su takvi što vole nasilje ili postoji neki drugi uzrok za to", upitao je Hadžiomerović.

"Da bi se neko pitanje rešilo, naslanjam se na priču kolege Hadžiomerovića moraju biti stabilne institucije i odgovorne institucije. A, onda imate situaciju da zvanični državni organi koriste svoja ovlašćenja i činjenice da izlaze u medije i u konkretnom slučaju, najviši državni organ - predsednik - je izašao i dao podatke o krivičnom postupku u momentu kada je najosetljivije i kada to nije mogao da uradi i direktno izvršio pritisak i na tužilaštvo i na sud", podsetila je Komlen Nikolić.

U Nezavisnom udruženju novinara Srbije podsećaju da se nezavisni mediji pritiskaju i uskraćivanjem novca na konkursima, ali i porastom tužbi koje podnose funkcioneri protiv onih koji izveštavaju kritički.