Predstavnici opozicije razmatrali su predlog "Sporazuma sa narodom". Dogovoreno da svi dostave svoje sugestije i da se sledeće nedelje izjasne o konačnoj verziji dokumenta. Ima li jedinstva u donošenju odluke o bojkotu parlamenta?
Predstavnici opozicije sastali su se tokom dana kako bi razmotrili predlog Sporazuma sa narodom, a dogovoreno je da svi dostave svoje sugestije i da se sledeće nedelje izjasne o prihvatanju konačne verzije dokumenta, saopštio je Savez za Srbiju.
POVEZANE VESTI
Prethodno je veći deo opozicije odlučio da bojkotuje sednice Skupštine Srbije, pokrajinskog i lokalnih parlamenata navodeći kao razlog nepoštovanje demokratskih procedura i pravila. Imaju li izgleda za uspeh?
Pokazna vežba na kratke ili duge staze? Većina opozicionih poslanika saglasna je da se u skupštinu ne treba vraćati. Jedan od prvih koji je tako nešto predložio bio je jedan od lidera Saveza za Srbiju Dragan Đilas, uoči posebne sednice na kojoj se obratio predsednik Slovenije Borut Pahor. Za N1 sada kaže da ne misle da će to zameriti građani koji su im svojevremeno dali svoj glas.
„Ja mislim da oni nisu glasali za to da oni sede sa Rističevićem, Martinovićem i celom tom ekipom i da ih oni vređaju, a da kao oni nešto pričaju pa da dođe do svega do čega dođe. To nisu parlamenti, to nema demokratije, tamo nema razgovora, tamo nema ničega, tamo ima samo vređanja… Onda ti nešto pričaš, a oni te vređaju, pa čemu to služi?“, kazao je Dragan Đilas iz Savez za Srbiju.
Nezabeleženo u istoriji parlamentarizma, smatra Boris Tadić, čija stranka je na stranačkim organima donela zvaničnu odluku o bojkotu.
„Da bi ta akcija bila efektivna potrebno je da sve opozicione stranke stanu uz jednu takvu ideju kako ne bi došlo do dezavuisanja i delegitimizacije takve političke akcije. To su prosto pravila politike. Ovog trenutka praktično sve opozicione stranke su na tom stanovištvu i to je bila jedna od tema današnjeg sastanka opozicionih stranaka koje treba da naprave jedan akcioni plan za budućnost“, rekoa je Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke.
Tadićeve „praktično sve“ ipak nisu baš sve – ideju bojkota ne podržavaju SRS, LDP i eventualno LSV. To znači i da bi oni mogli da legitimišu aktuelan saziv svojim učešćem na sednicama. A koliko je onda uspešan bojkot? Iako kaže da većina ne tretira na fer način manjinu u parlamentu, novinar Blica Ivan Jovanović nije siguran da li će biti više štete ili koristi.
„I onako je nikakva vidljivost opozicije kroz medije jer znamo da samo par medija pušta izjave i njihove intervjue i dosta to objektivno gledano prati – još bez parlamenta pravo da vam kažem, ne znam gde to vodi“, rekao je Jovanović.
Vladajući se nisu konkretno oglasili o planovima opozicije, osim što su im računali putne troškove i ručkove za radan, a zapravo neradan dan.
Novija srpska politička istorija inače ne pamti izlazak iz skupštine na duže vreme, ali zato takve situacije nisu strane regionu. Crnogorska opozicija je više od godinu dana bojkotovala rad skupštine ali bez efekta. Sa druge strane, u Makedoniji je bilo efekta – opozicioni SDSM na čelu sa Zoranom Zaevom nije učestvovao u radu Sobranja i posle narednih izbra je preuzeo vlast.
