"Služba za hitna reagovanja uspostavljena je novom sistematizacijom, počela je da radi 1. januara i bila je aktivna za vreme praznika. U slučajevima za koje se proceni da su hitni reaguje se odmah i problem pokušava da seeši za jedan, dva dana", objašnjava zaštitnik građana Zoran Pašalić.

Sa ovom službom javnost je upoznata prošelog vikenda, kada je, posle intervencije zaštitnika građana, bolesna troipomesečna beba prebačena iz zavejanog sela Krnja Jela do doma zdravlja u Sjenici.

Službi zaštitnika građana Zorana Pašalića obratio se A.T. iz sela Krnja Jela 30 kilometara udaljenog od Sjenice i zatražio pomoć za obolelu troipomesečnu devojčicu, koja danima ima visoku temperaturu. Njemu je iz Hitne pomoći u Sjenici rečeno da zbog neprohodnih puteva medicinsko osoblje nije u mogućnosti da dođe, dok je nadležno lokalno preduzeće za puteve odgovorilo da je potrebno prvo dostaviti potvrdu o bolesti deteta, kako bi počeli da čiste sneg na putu do zavejanog sela. Nakon što je zaštitnik građana kontaktirao policiju, predsednika opštine i Odeljenje za vanredne situacije, u roku od dva sata javljeno mu je da je mašina za čišćenje očistila put do zavejenog mesta i da je troipomesečna beba medicinski zbrinuta u Sjenici.

Pašalić je povodom tog slučaja pozvao građane da mu se obrate kada ne mogu da ostvare svoja prava.

„Mi smo imali za sve vreme sto hiljada obraćanja, ali postojali su slučajevi na koje se moralo reagovati hitno, onda smo to hteli da formalizujemo. Bilo je osam slučajeva koji su iziskivali hitnost. Neka nam se građani obrate, mi ćemo proceniti da li slučaj zahteva hitno reagovanje ili može da bude u dužoj proceduri. Građani dolaze kod nas kada su sva sredstva iscrpli u nadi da ćemo im pomoći“, kaže Pašalić.

On objašnjava da postoje slučajevi gde se ne može čekati ni dan i da je potrebno da se građani upoznaju sa službom zaštitnika.

„Kada saznamo ili primimo od strane građana, nama je važno da proverimo tačnost informacije. Odmah se ide na teren gde god je potrebno. Građani se obraćaju kao i do sada, tim određuje porioritet i htinost predmeta“.

Pašalić kaže da građani često ne znaju svoja prava i ko treba da ih štiti. Zato institucija zaštitnika građana, kaže, treba da ih informiše koja su im prava, da li su ugrožena i kako da reše problem.

„Ono što čujem da građanima smeta to su preduga čekanja, upućivanje u institucije koje nisu nadležne, čekanje koja je institucija nadležna. U koju god instituciju da smo išli u nadzor i nešto nije bilo u redu opravdanje je bilo u manjku zaposlenih, to ne mora da bude razlog, negde je problem u sistematizaciji. Kada bi se potreban broj zaposlenih drugačije rasporedio problem bi bio rešen, ali to nije naša dužnost“.

Kako kaže, „otvorena vrata“ će postojati sve dok je on na funkciji.

„Vrata nisu otvorena samo za građane, dolaze i medijske kuće i razgovaraju s građanima. To je jedno od rešenja, da javnost zna šta građane muči, šta je posledica sistemskog problema i tako će se građani upoznati s mogućnostima da svoj problem reše“.