Tara Tepavac iz CRTE i šef briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost Dušan Reljić u Danu uživo su govorili o stanju demokratije u Srbiji. "Potrean je ozbiljan razgovor u društvu o tome kakve institucije želimo i šta treba da preduzmemo da bismo došli do njih", smatra Tepavac.

U organizaciji CRTE i četiri partnerske organizacije – Transparentnosti Srbije, Centra za pravosudna istraživanja, Fondacije Slavko Ćuruvija i A11 Inicijativom za ekonomska i socijalna prava, u Beogradu se održava konferencija pod nazivom „Civilno društvo za odgovornu vlast“, a jedna od ključnih tema je stanje demokratije u Srbiji.

Tara Tepavac kaže da se razgovaralo o mnogo važnih tema.

„Za sada pre svega o tome kako funkcioniše Parlament, nezavisni organi, o Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja“, kaže ona.

Reljić kaže da je osnovni problem svih zemalja tranzicije da su ljudi očekivali ekonomski boljitak.

„Iz tog osećaja da su izneverena očekivanja što se tiče svakodnevnog života nastaje iseljavanje. Sa prostora bivše Jugoslavije se odselilo 4,5 miliona ljudi“, kaže on.

Dodaje da su ljudi dve trećine vremena koje su proveli u komunizmu, sada proveli u tranziciji.

„Nema napretka, nema mogućnosti da jača srednja klasa. To nije nekakav specifičan problem Srbije, ali je ovde jače izražen zbog posledica rata“, kaže on.

Tepavac dodaje da su ovim projektom hteli da okupe ljude iz različitih sfera društva, da razgovaraju o različitim problemima koji se mogu videti.

„Pokušali smo da uključimo što više predstavnika institucija, uključili smo ih u proces istraživanja. Odziv pokazuje još jedan problem – da vrlo često spremnost zavisi od dobre volje. Nadamo se da ćemo nakon ovog procesa možda naići na malo bolji odziv u svim sferama“, kaže ona.

Reljić kaže da demokratiju brane oni ljudi koji žele da svoj interes nezavisno ostvaruju.

„Intelektualci, privrednici, veliki deo univerziteta, profesora drži do sebe. Mislim da u najvećem broju slučajeva ljudi u svakodnevnom životu nalaze razloga da žele da svet bude drugačiji, počev od toga da ne žele da im se deca odsele. Mislim da sve zavisi od položaja čoveka u političkom i privrednom sistemu“, kaže Reljić.

Tepavac kaže da su pitanje bojkota izbora i parlamenta sve političke odluke.

„Osim same parlamentarne kontrole koje skoro pa nema suštnski, iako bi trebalo da postoji, parlament bi trebalo da bude hram demokratije, u praksi je od tog hrama ostala samo fasada“, kaže ona, dodajući da je potreban ozbiljan razgovor u društvu o tome kakve institucije želimo i šta treba da preduzmemo da bismo došli do njih.

Ona dodaje da su dijalog i debata nešto što nedostaje u svakoj sferi društva.

„Nedostaje kritičko mišljenje, svako se shvata kao napad, nailazi na ozbiljne hajke u medijima“, kaže ona.