Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Petar Đukić izjavio je u Danu uživo N1 da je grupa profesora tog fakulteta podržala građanske proteste, jer nisu želeli da budu idioti u starogrčkom smislu te reči. Proizvodnja sloboda je najbolja stvar koja se Srbiji desila u poslednjih nekoliko meseci, ljudi se više ne plaše, nisu u grču, istakao je on.
Nastavnici, profesori, asistenti i naučnici Tehnološko-metalurškog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, pripremili su sopstveni proglas kojim zahtevaju zaustavljanje političkog nasilja u Srbiji, profesionalizaciju medijskog javnog servisa, fer izbore. Proglas je objavljen u Dnevnom listu Danas, a potpisali su ga i naučnici izabrani na Fakultetu, koji danas rade u naučnim ustanovama u inostranstvu, penzionisani profesori, akademici.
Jedan od potpisnika proglasa Petar Đukić izjavio je za N1 da zaposleni na fakultetima imaju povišeni nivo odgovornosti da reaguju kada se stvari u društvu odvijaju u lošem smeru.
“Zahtevali smo nešto najnormalnije. Društvo bez nasilja (…) da institucije moraju da funkcionišu – a urušavaju se permanentno, ne znamo ko šta radi i ko je za šta odgovoran. Tražili smo fer izbore, da se manjina ne diskredituje, i da se vodi civilizovan dijalog sa neistomišljenicima – makar oni ne bili u pravu – i profesionalnu nacionalnu televiziju”, objasnio je on.
POVEZANE VESTI
Kazao je da ne zamera kolegama koje nisu potpisale proglas, jer je indivudiallni stav svakog čoveka za koje se društvene vrednosti zalaže, ali je istakao i da je siguran da bi mnogo više profesora na celom Univerzitetu stavio svoj potpis, ali da ne mogu to da učine.
Direktnih opstrukcija prikupljanja potpisa na TMF-u, prema njegovim rečima, nije bilo, ali ima utisak da se dešava “tiha opstrukcija”, odnosno da jedan broj kolega ima osećaj samokontrole, kao što kod određenih novinara postoji samocenzura.
“Ljudi imaju nagon ka samokontroli, u krajnjoj liniji kažu: ‘šta se to mene tiče, zašto bih ja bio na udaru’”, naveo je Đukić.
Strah je, kako je ocenio, najjače oružje onih koji seju strah da bi vladili. Proizvodnja sloboda je najbolja stvar koja se Srbiji desila u poslednjih nekoliko meseci, kada izađete na ulicu, vidite da se ljudi više ne plaše, da nisu u grču, istakao je on.
Osvrćući se na komentare ministra prosvete Mladena Šarčevića da među profesorima koji podržavaju proteste “nema ozbiljnih imena”, Đukić je rekao da nije problem biti manjina, ali da jeste problem biti majorizovana manjina.
“Ako vas neko potcenjuje, to govori o njemu, a ne o vama samima”, kazao je on i dodao da čak i ako su profesori koji podržavaju proteste manjina, najveći domet jednog demokratskog društva jeste zaštita manjine.
Đukić je istakao i da niko od potpisnika proglasa na TMF-u nije član nijedne partije. Profesori na Univerzitetu nameju pravo da se bave političkim radom, ali imaju pravo na politički stav, dodao je on.
“Taj stav nije čista politika u smislu borbe za vlast, golu moć, raspodelu javnih sredstava… Politika je nešto više – mogućnost ljudi da promišljaju društvene stvari. Grci su imali jedan izraz – idiot. U starom antičkom vremenu idiot nije bio u stanju da promišlja društvo. Ostavimo po strani psihološko značenje te reči, mi nismo hteli da budemo idioti u starogrčkom smislu”, objasnio je on.
Govoreći o odnosu studenata prema protestima, Đukić je rekao da današnji studenti nisu glupi, niti nezainteresovani, ali da jesu malo individualizovani, te da su društvene mreže danas zamenile mnoge stvari na pogrešan način.
“Nisu apolitični kao što su stari Grci govorili. Mislim da će se mnogi od njih, povedeni primerom dela studenata Fakulteta političkih nauka, priključiti ovome”, očekuje on.
Đukić je rekao i da je u svom udbženiku iz 2011. godine pisao o tome kako se urušavaju institucije u Srbiji, a to je bilo pre nego što je Srpska napredna stranka došla na vlast, što pokazuje da je taj trend postojao uvek i pod svakom vlašću. “Ali ovo što se danas dešava je haos, potiranje institucija (…) Ovo što se danas radi, nema presedana u novijoj istoriji Srbije”, upozorio je on.
Dodao je i da mu je, kao jednom od osnivača sindikata “Nezavisnost”, žao što na protestima nema nema sindikata, naročito jer sledi težak socijani i politički dijaog o tome kako izaći iz krize u kojoj se Srbija trenutno nalazi.
