Dan nakon što je objavljen izveštaja međunarodne posmatračke organizacije Fridom haus, koji je Srbiju po prvi put posle 15 godina izbacio iz društva slobodnih država, i postavio joj prefiks delimično slobodna, državni funkcioneri prekinuli su zavet ćutanja i počeli da ga komentarišu. Doduše prilično šturo, ocenjujući izveštaj neobjektivnim.
Država koja nije više slobodna. Definicija kojom je Srbiju ocenio Fridom haus obišla je svet, da bi se u paramparčad razbila na ulazu u Vladu Srbije. Premijerka i ministri demantovali su je – ličnim impresijama.
Ana Brnabić kaže da ona oseća da živi u slobodnijoj zemlji nego pre nekoliko godina.
„Mislim da je izveštaj nedovoljno objektivan i da se bavi nekim percepcijama sa kojima se ja ne bih složila“, rekla je premijerka.
Nije sve tako crno, ocenjuje ministarka pravde Nela Kuburović.
„Znate šta, taj izveštaj treba pročitati u celosti. Pa ako ga pročitate u celosti videćete da komentari nisu tako loši kako pokušavaju da se predstave ili da se izvuče jedna rečenica iz celog konteksta“, kazala je ministarka.
POVEZANE VESTI
Pročitali smo ga u celosti. U izveštaju je reč „Srbija“ pomenuta ukupno četiri puta. Prvi put kao jedna od četiri države sa najdrastičnijim padom ljudskih prava na celom svetu, zajedno sa Nikaragvom, Tanzanijom i Venecuelom. Drugi put u paragrafu koji se tiče antidemokratskih lidera, u koje je svrstan i srpski predsednik.
„Na Balkanu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i crnogorski predsednik Milo Đukanović nastavili su konsolidovanje državne moći oko sebe i svoje klike, podrivajući osnovne standarde dobrog upravljanja i prekoračujući svoja ustavna ovlašćenja“, stoji u izveštaju Fridom hausa.
Treći put, Srbija je izdvojena kao jedna od država koje su izgubile status slobodne zbog urušavanja izbornog procesa i napada na novinare, i još samo jednom, u tabeli koja pokazuje propadanje demokratije.
Na sve to već godinama ukazuju i domaće nevladine organizacije, ali sagovornike više nemaju, upozorava Vesna Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava.
„Nekako imam utisak da ih je baš briga šta građani misle. Mi ipak predstavljamo neku grupu građana koja se udružila sa nekim ciljem. Neko ima za cilj da unapredi životnu sredinu, neko da popravi demokratiju, neko obrazovanje, neko stanje ljudskih prava. I mislim da to treba da se uvažava“, poručuje ona.
Ocenama kako je izveštaj Fridom hausa neobjektivan, srpski zvaničnici šalju poruku domaćoj javnosti, međutim, osim ličnog utiska, ne demantuju ga činjenicama, poručuju u Beogradskom centru za ljudska prava.
Nakon ove definicije, ništa neće biti isto što se položaja Srbije u svetu tiče, ocenjuje Vesna Petrović.
„Verujem da je predsednica Vlade svesna toga da izveštaj Fridom hausa nije zanemarljiva stvar i da mnogi to gledaju, u kakvom stanju se nalazi zemlja. I to naravno direktno utiče i na sve druge akcije koje bi neke države mogle da preduzimaju prema Srbiji“, istakla je ona.
Osim podrazumevanog diplomatskog podozrenja, kažu, izveštaje o stanju ljudskih prava gledaju i investitori koji bi eventualno želeli da ulažu u Srbiju. Iskustvo pokazuje da velike kompanije delimično slobodne zemlje izbegavaju u širokom luku.
