Politikolog Duško Radosavljević ocenio je da Srbija može da opstane samo ukoliko se decentralizuje i federalizuje, jer je složena država, "što jednom mora sama sebi priznati".

Radosavljević je sinoć na tribini „Vojvodina nevidljiva u evrointegracijama“, u Medija centru Vojvodine, rekao da ne postoje političke snage koje se iskreno bore za autonomnu Vojvodinu.

„Imate šminkanje idejom Vojvodine, ali su sve te opcije u nekoj koaliciji, bilo komunalnoj, nebeskoj, ili nekoj trećoj. Zapravo, od devedesetih ovde nema političke opcije koja se borila za autonomiju a da to nečim nije naplatila“, ocenio je Radosavljević.

Prema njegovim rečima, Vojvodina je „nevidiljiva“ u procesu evrointegracija Srbije zbog toga što je nevidljiva i u samoj Srbiji i dodao da se takvo ignorisanje regiona nije dešavalo ni u jednoj državi koja je prošla pregovarački proces.

„Srbija vodi pregovarački porces tako kao da u Evropsku uniju treba da uđe samo politička elita, građani su isključeni“, kazao je Radosavljević.

Dodao je da su slične procese vodile Bugarska i Rumunija, koje su zbog toga i danas u problemu, jer nisu izgradili kvalitetnu javnu upravu.

„A razlog je taj što političke elite ne žele da sa građanima dele taj kolač. Ovo što mi imamo je simuliranje pregovaračkog procesa. Pa kako mi možemo da govorimo o tome da usvajamo evropske standarde u oblasti pravosuđa, na primer, ako politički akteri javno unapred presuđuju ili oslobađaju krivce“, rekao je Radosavljević.

On je upozorio da se trenutno u Srbiji „sistemski uništava“ civilni sektor, „koji je već targetiran kao neprijateljski i antivladin“.

Bugarski: Vojvodina plaća cenu pogrešnih političkih odluka

Bivši pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Branislav Bugarski kazao je da Vojvodina plaća cenu pogrešnih političkih odluka u minulim decenijama i ocenio da i proces evrointegracija potvrđuje da „države imaju šansu da opstanu samo u federalnom okruženju“.

„Vojvodina ima budućnost samo u Evropskoj uniji, a to mislim i za Srbiju u celini. I to nije separatizam, to je futurizam“, rekao je Bugarski.

On je naveo da je prethodna pokrajinska administarcija ambicioznije planirala učešće u pregovaračkom procesu, kroz jačanje kadrovskih potencijala i definisanje oblasti značajnih za razvoj pokrajine.

„Ocenili smo da od 35 poglavlja, pokrajina ima interes da učestvuje u pregovorima za 29 poglavlja i poimence smo kandidovali 70 ljudi koji će te interese zastupati. Nažalost, političke okolnosti nastale pobedom Srpske napredne stranke na republičkim izborima 2012. godine u tome su nas onemogućile“, kazao je Bugarski.

Stupar: Poražavajujće što je pokrajina marginalno učestvovala

Novinar Dalibor Stupar rekao je da je poražavajuće što je u izradi i primeni Akcionog plana za Poglavlje 23 pokrajinska administracija marginalno učestvovala, i to samo u delu koji se odnosi na tematiku manjinskih nacionalnih zajednica.

„Umesto da delegira ljude sa fakulteta i iz civilnog sektora koji bi zastupali neke usvojene strategije pokrajinskih institucija, u pregovaračkom procesu koji se odnosi na Poglavlje 23 učestvovao je samo pokrajinski ombudsman, i to na vlastitu inicijativu, te delom Pokrajinski sekretarijat za upravu, propise i manjinske nacionalne zajednice“, kazao je Stupar, koji je i autor Izveštaja o pregovaračkom procesu za poglavlje 23 i ulozi Autonomne pokrajine Vojvodine „Slabo iskorišćena iskustva i malo nadležnosti“.

On je ocenio da to samo po sebi govori o današnjem položaju Vojvodine i odnosu republičke vlasti prema pokrajinskoj autonomiji.

Serenčeš: Neverovatno da se zvaničnici informišu iz medija

Medijska ekspertkinja Žužana Serenčeš kazala je da činjenica da su pokrajinski zvaničnici priznali da su za izradu Akcionog plana za Poglavlje 23 saznali iz medija, nakon čega su potom republičkim vlastima uputili inicijativu da se u taj proces i sami uključe, „neverovatna“.

„Skandalozno je da se o tako važnim aktivnostima za Vojvodinu pokrajinski zvaničnici informišu iz medija. To je, nažalost, metafora koja pokazuje kako se vidi uloga pokrajine u pregovaračkom procesu. Ako se niko nije setio da obaveti pokrajinskog ombudsmana o pitanjima iz njegove nadležnosti, šta možemo zaključiti o tome kakva je uloga pokrajinskih organa generalno u pregovaračkom procesu, ili stručne javnosti ili civilnog sektora“, kazala je Žužana Serenčeš.

Dodala je da nadležnosti Vojvodine jesu prilično sužene, ali je neshvatljivo da se ne koriste kapaciteti i mogućnosti pokrajine u odnosu na one zadatke iz pregovaračkog procesa koji su posebno značajni za Vojvodinu i u kojima bi ona morala biti nezaobilazna, i – shodno svojoj tradiciji – nosilac odredjenih aktivnosti.

Ona je ocenila da je poražavajaće i to što su iz pregovaračkog procesa isključene i lokalne samouprave koje bi trebalo da budu važni akteri u tom poslu i dodala da su time marginalizovani interesi gradjana koji i nemaju saznanja o tome kakve benefite im mogu doneti evrointegracije.

Žužana Serenčeš, koja je analizirala izveštaje o realizaciji dela Akcionog plana koji se odnosi na manjinsko informisanje, kazala je da način na koji su oni sastavljeni onemogućava da se sagleda suština ovih aktivnosti, kao i da li je u nekom segmentu postignut neki napredak ili nije.

Ona je ocenila da u pogledu vojvođanske autonomije, ali i drugih demokratskih ideja, nedostaje i građanski aktivizam i navela da se u istraživanjima koja su se bavila tim pitanjem pokazalo da svega pet odsto građana Srbije učestvuje u nekim građanskim akcijama, od potisivanja peticija do drugih aktivnosti koje se odnose na unapređenje njihovih prava.

„Dok ne budemo shvatili da nije dovoljno samo da izadjemo na izbore da bismo bili odgovorni građani, bićemo u poziciji da nam se nešto nameće“, rekla je Žužana Serenčeš.

Milić: Marginalizacija Vojvodine posledica politike

Pravnik Veljko Milić ocenio je da je marginalizovanje Vojvodine u procesu evrointegracija posledica politike koja se prema Vojvodini vodi u poslednjih 30 godina, odnosno „rigidnog centralističkog upravljanja“.

Prema njegovim rečima, na vojvođanskoj javnoj sceni postoji generacijski jaz, jer „mladi ne pamte zlatni period od 1974. do 1988. godine“, a ipak među njima ima onih koji se zalažu za autonomiju, ali nedostaje odgovarajuća artikulacija tih ideja.

„Ideja Vojvodine postaje elitistička, ne komunicira sa običnim građanima. Sa druge strane, kada je reč o političkim akterima, mi imamo situaciju da su građanske proteste preuzele desničarsko-centralisitčke snage koje vlast napadaju sa desničarske pozicije“, upozorio je Milić.

Tribinu na kojoj je predstavljen Izveštaj o pregovaračkom procesu za poglavlje 23 i uloga Autonomne pokrajine Vojvodine „Slabo iskorišćena iskustva i malo nadležnosti“ autora Dalibora Stupara, organizovali su Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Vojvodjanske inicijative za EU, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.