Kosovski lideri: Zahvalni smo NATO-u i Sjedinjenim Državama

Godišnjica bombardovanja na Kosovu obeležava se manifestacijom koja nosi naziv "Dukađinska epopeja" i na kojoj se odaje počast palim borcima u jednoj od najvećih bitaka operativne zone OVK koja se nazivala Dukađinska. Vodeći lideri su na njoj istakli zahvalnost za intervenciju NATO snaga.

"Veličina i vrednost ovo dana je veća kada znamo da je 20 godina ranije počelo bombardovanje NATO-a.
Visoko ocenjujemo međunarodnu podršku koju treba čuvati kao oči u glavi, na našem putu za učlanjenje u NATO i EU, kao i naše specijalne odnose sa SAD", rekao je kosovski predsednik Hašim Tači.

"Današnji dan pre 20 godina, zabeležio je preokret spasavanja života ljudi, humanog postupka, došlo je od Boga, i sa pravom naš narod je gledao ka nebu, tokom intervencije, rekavši da i za nas ima Boga. Mi ćemo zauvek biti zahvalni NATO i SAD", naveo je Ramuš Haradinaj, predsednik Vlade Kosova.

Dan ranije premijer Haradinaj odao je počast poginulim vojnicima KFOR-a tokom obavljanja dužnosti na Kosovu, položivši i venac na njihovo spomen-obeležje.

Građani Prištine kažu da su, zahvaljujuci NATO bombardovanju, oni danas slobodni:

"Mislim da je to bilo potrebno i desilo se u pravo vreme i na pravom mestu, tako da trebamo biti zahvalni za to".

"Ne verujem da je moglo biti drugog ishoda, tadasnji režim je sam izabrao tu situaciju".

"Bio je to istorijski momenat, oživele su nade ovog naroda koji je patio od zakletog neprijatelja".

Samo 10 kilometara daleko od Prištine, u Gračanici, građani imaju sasvim drugo mišljenje o bombardovanju:

"Moglo je da se izbegne, verujte mi. Mimo SB UN. Gospodin Klinton, Madlen Olbrajt, Solana i Vesli Klark su najveći krivci za ono što se dogodilo. To je, po meni, sa njihovih strana, humanitarna katastrofa".

"Severnoatlantska alijansa, NATO pakt, želi da se prikaže kao svetska sila, koja je ta kokja može da rešava, koja neće pitati SB, UN. Ali ta njena sila će kad-tad da im se olupi o glavu. Oni su napravili zlo".

Dvadeset godina posle NATO intervencije, albanska i srpska strana imaju sasvim različit pristup i različito ocenjuju jedan događaj koji, iako velik, sada pripada istoriji. Različita mišljenja o intervenciji NATO su na taj način postala refleksija aktuelnih političkih razlika koje danas vladaju između Albanaca i Srba. Ona najveća, koja se tiče statusa Kosova, nije ni izbliza da bude rešena i kao danas i ubuduće će se nalaziti u pozadini i uticaće na način obeležavanja svakog događaja, pa i onog koji predstavlja daleku istoriju poput intervencije NATO snaga.