Da li bi Mirjana Marković, posle ukidanja presude, mogla da se vrati u Srbiju?

Mirjana Marković je neosuđivana osoba. Odluka Apelacionog suda ukazuje da bi tako moglo da ostane i u narednom periodu.

"Po nalaženju Apelacionog suda osnovani su žalbeni navodi branilaca Mirjane Marković u onom delu u kojem se navodi da je presuda u odnosu na nju zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka, jer je nejasno iz kojih razloga prvostepeni sud nije primenio institut zastarelosti krivičnog gonjena, tim pre jer je tužilaštvo izvršilo prekvalifikaciju ovog krivičnog dela nakon 10 godina, odnosno nakon stupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja", objašnjava portparolka Apelacionog suda Mirjana Piljić.

Iako zvanično neosuđivana, Mirjana Marković ipak nije slobodna žena, jer je poternica protiv nje i dalje na snazi. Nekadašnjoj prvoj dami Srbije i Jugoslavije sudi se za zloupotrebu službenog položaja podstrekavanjem, jer je, prema optužnici, tokom 2000. godine pojedine članove tadašnje Komisije Vlade Srbije za dodelu stanova podstrekavala da, mimo propisanih uslova, dodele stan dadilji njenog unuka Iloni Pešić.

Optužnica je više puta menjana, njeni delovi su zastarevali, pa se broj optuženih smanjivao, sa prvobitnih dvanaest, na današnjih četvoro: Živke Knežević, nekadašnje generalne sekretarke Vlade Srbije, Miloša Lončara, nekadašnjeg direktora preduzeća "Dipos", Mirjanu Marković i Danila Pantovića, nekadašnjeg predsednika Upravnog odbora "Diposa", protiv koga je postupak razdvojen.

Posle skoro 15 godina suđenja i više od sto održanih ročišta, Viši sud u Beogradu osudio je Mirjanu Marković i Miloša Lončara na godinu dana zatvora, a Živku Knežević na godinu i po.

Svo troje osuđenih su dobili kazne ispod zakonskog minimuma zbog toga što je sud uzeo u obzir protok vremena od izvršenja dela i njihovu životnu dob, podseća novinarka Milica Stojanović.

"Mislim da je dosta zanimljivo imajući u vidu da je prilikom izricanja prvostepene presude 2018, sudija istakla da je Veću bilo značajno da se presuda donese i da ne ode u istoriju bez presude kao neki raniji slučajevi, i mislim da im je bilo jako značajno da neku presudu donesu, makar i sa blagom kaznom, i sada imamo ovu presudu koja vraća celu stvar na pitanje zastare koja će morati ponovo da se raspravi", istakla je Stojanović.

Međutim, ni eventualna nova presuda neće staviti tačku na slučaj "Stanovi". Pored Danila Pantovića, protiv koga je postupak zamrznut 2017. godine, kada je imenovan za ambasadora na Kubi, na optužnici se nalazi i Jovica Stanišić, prvi čovek državne bezbednosti s kraja vladavine Slobodana Miloševića. Protiv njega je postupak odavno razdvojen, do okončanja sudskog procesa u Hagu, gde mu je u toku ponovljeno suđenje po optužbama za zločine na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine između 1991. i 1995. godine.