Nabavka nadzornog sistema tajna, stručnjaci kažu – moguća zloupotreba

Vesti 30. mar 201918:05 > 18:12
Izvor: N1

Ni dva meseca nakon što je policija objavila da će u Beogradu postaviti novih 1.000 kamera za video nadzor, MUP ne saopštava detalje tog posla. SHARE fondacija, koja se bavi zaštitom ljudskih prava u digitalnom okruženju, upozorava - tehnologija koju MUP planira da uvede može biti veoma korisna, ali i opasna, pre svega po privatnost građana.

U slučaju Kantrimen, kada je posle više meseci provedenih u bekstvu Marko Milićev uhapšen u Kini, samo tri dana nakon što su tamošnje vlasti dobile njegovu fotografiju, sistem za prepoznavanje lica pokazao je svoj veliki potencijal.

Da se ta napredna tehnologija uveliko koristi i u Srbiji, za razliku od Ministarstva unutrašnjih poslova, kompanija Huavei obavestila je javnost.

„Od pokretanja prve faze prvog srpskog projekta „Bezbedan grad“ pre više od pet meseci, sistem je pomogao policiji u rešavanju većeg broja nasilnih, kriminalnih slučajeva i omogućio nadzor većih, sportskih događaja“, saopšteno je iz Huaveja.

Objava je potom uklonjena sa zvaničnog sajta, nedugo nakon što je SHARE Fondacija pokazala interesovanje za tu temu.

„Mi smo uvideli da to može predstavljati veliku opasnost po privatnost građana Beograda, tako da smo želeli da saznamo koje će to kamere biti instalirane, gde u Beogradu i da li je izvršena neka procena uticaja na zaštitu podataka o ličnosti“, kaže Danilo Krivokapić iz SHARE Fondacije.

POVEZANE VESTI

U fondaciji kažu da su od MUP-a tražili i rezultate ispitivanja na osnovu kojih su odabrane lokacije za postavljanje kamera, a iako je direktor policije Vladimir Rebić, gostujući na RTS-u, izjavio da je ono urađeno, u ministarstvu tvrde da ne postoji, ali i da postavljanje nadzora tek sledi. Tu kontradiktornost Krivokapić tumači na tri načina.

„Ili da ti podaci postoje samo u glavi neke osobe, ili da ti podaci ne postoje uopšte, ili da policija jednostavno ne želi da nam dostavi te podatke“, kazao je Krivokapić.

Ni podaci o samoj javnoj nabavci nisu napustili zgradu ministarstva. U dopisu koji je prosleđen SHARE-u stoji da sva dokumentacija o nabavci nosi oznaku „poverljivo“. Šta je to toliko tajno kod nabavke nadzornog sistema, profesoru Milanu Vujaniću, stručnjaku za bezbednost nije jasno.

„Vrsta kamere? To ima samo nekoliko velikih proizvođača. Način funkcionisanja? Ništa nije sporno. Uslovi plaćanja? To tek ne bi smelo da bude tajno i ne vidim znači kod nabavke kamera nijedan segment, osim tehničkog dela, to ne bi smelo biti dostupno javnosti, da ne bi došlo do zloupotrebe“, rekao je Vujanić.

A zloupotreba je veoma moguća, ukoliko bi se poput svih ostalih informacija u vezi sa projektom nadzora, od javnosti krili i prikupljeni podaci.

„Baza podataka mora biti dostupna javnosti pod određenim uslovima, jer ukoliko to ne bi bilo, onaj ko drži bazu, onda bi on mogao da bira koga će iz te baze da sankcioniše ili čije podatke će da da, a čije neće“, objasnio je Vujanić.

Upravo to je scenario koji treba da izbegnemo, poručuju u SHARE Fondaciji i dodaju – nije reč o dnevno političkoj temi, već o pitanju očuvanja privatnosti, sa kojim će se naše društvo suočavati u decenijama koje dolaze.